"Пикасо има две мане: Једна је што није Дали, друга је што је Пикасо"

Вечерас, 10. децембра, на сцени Битеф театра, биће први пут изведен комад "Дали – Пикасо" Фернанда Арабала (82) који ће се, како каже, "уз помоћ Пана, доброг бога" створити на премијери. Последњи комад овог песника, филмског редитеља, романсијера и драматурга, писаца четрнаест романа, стотина књига поезије, надреалисте и патафизичара доживео је светску премијеру у Мадриду пре неколико месеци, затим је приказан у Луксембургу, а после Београда, 19. децембра комад "Дали – Пикасо" ће бити изведен у Дојче театру у Берлину.

Надживео је многе своје интимне пријатеље, неке од најпознатијих уметника 20. века, од Буњуела, преко Андре Бретона до Хорхе Луиса Борхеса, Далија и Пикаса. Данас се Арабал дружи са Миланом Кундером, Ходоровским, Дариом Фоом.

Због своје љубави према шаху, одавно је научио да дешифрује ћирилицу како би могао да прати шаховску рубрику "Политике", ветеран је Битефа, а међу своје пријатеље убраја Миру Траиловић и Јована Ћирилова. У Паризу је стално у покрету као чигра, али ипак је нашао времена да да интервју за "Политику". Објашњава како је дошло до овог најновијег комада:

- Све је почело тако што ме је један уредник замолио да пред велику ретроспективну изложбу Далијевих дела у Праизу напишем комад о времену разоноде које сам проводио са Далијем. Уредник је хтео да та представа говори од једној од Далијевих слика на ретроспективној изложби. Ја сам решио да направим "дијалог" између Пикасове "Гернике" и Далијеве "Најаве грађанског рата" и да покушам да разоткријем енигму.

Енигму?

- Да. За мене су оне одувек биле обавијене мистеријом, и искрено речено, остала је нека загонетка. Иако је критика била похвална, појединци су написали о злу на које инспирише овај дијалог.

Какво зло вам замерају?

- Па написали су да "Арабал замишља да је Дали бољшевик, антифашиста, антифранкиста, троцкиста и већи комуниста од Пикаса... А да је "Герника" исмејана. Да се аутор поиграва, пружа каприциозну разоноду, са дементним измишљотинама. Да измишљам догађаје, преправљам датуме, фантазирам... Да је то несрећна иконокластична провокација. Притом они се највише љуте што сам открио истину да је "Герника", та икона Шпанског грађанског рата у ствари рециклирана.

Да ли су у праву, да ли ви хоћете да оборите светиње идеале и да нас тако испровоцирате?

- Мој комад није ни провокативан ни иконокластичан. Или бар то овај комад не би требало да буде. Дали је у ствари 1937. био револуционарни политичар. Његова, готово непозната сећања импресије и записи које је писао 1919-1920, објављени су у Барселони, Мадриду и Њујорку. Писао их је када је имао 15 и 16 година и немају ништа од надреализма. У њима Дали саопштава хиљаду и једну политичку мисао и све су револуционарне. "Живела Совјетска република", каже Дали. То је једини начин да се раскрсти са шпанским злочиначким режимом. Дали тврди и да је победа бољшевика изазвала делиријум и одушевљење, лудачки ентузијазам. Ништа нисам измислио, Дали је био револуционар, а Пикасо закаснели комуниста.

Да ли је Дали заиста узвикнуо "Оле!" када је чуо за убиство Федерика Лорке? Они су били најближи пријатељи од 1925. до 1928. док су заједно боравили у студентском дому у Мадриду. Ни дан-данас нису пронађени посмртни остаци Гарсија Лорке. Зна се да је стрељан 1936. у августу? Како је Дали реаговао?

- Када је Дали у Паризу из новина сазнао да је Гарсија Лорка погубљен, тачно је да је узвикнуо: "Оле!" Тако на шпанском језику узвикује тореадор када рањеној и раскрвављеној животињи зада одлучујући бодеж. "Чинило ми се да је за Гарсија Лорку то најбољи начин да изгуби живот. Убијен у грађанском рату од стране тиранина", објаснио је потом Дали.

Пикасо је у то време насликао "Гернику". Дали и Пикасо су били пријатељи. Али и ривали?

- Пикасо 1937. не само да није био комуниста него је он био један од сликара кога је Партија највише клеветала. Променио је мишљење тек 5. октобра 1944. када је на опште изненађење приступио Комунистичкој партији. До тада је и Дали, као што знамо, радикално променио своје идеје. Супарништво између њих двојице о коме се толико говори није постојало. Пикасо, који није био много великодушан са парама, платио је Далију прву карту за САД. Обојица су припадала истом кругу, обојица су били у егзилу. Дали је умео да се шали: "Пикасо има само две мане: Једна је што није Дали, друга је што је Пикасо."