POČINJE ČISTKA U RUSIJI? Putin najurio moćnog šefa železnica, a ko je sledeći?
Vladimir Jakunjin dao je ostavku i svi se u Rusiji pitaju zašto se odlučio na tako nešto. On je već deset godina na čelu Ruskih železnica (RZD) i jedan je od vrlo bliskih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina.
Zbog toga je završio na listi ljudi pod američkim sankcijama zbog uključenosti Moskve u ukrajinsku krizu.
Poznato je da se Putin vrlo teško rešava svojih saradnika, ali kako pišu agencije, RZD je samo ove godine dobio subvenciju u iznosu od 458 miliona dolara, dok je prošle godine ostvario manjak oko 1,5 milijardi dolara, prenosi Jutarnji.hr. To ne bi bio veliki problem pre dve-tri godine, ali sada su se stvari iz temelja promenile. Naime, od Putinovog dolaska na vlast 2000. godine standard ruskih građana je neprestano rastao, zahvaljujući pre svega visokim cenama energenata koji čine temelj ruskog izvoza. Onda je prvo došla finansijska kriza, koja je zatresla i Rusiju, a nakon toga i aneksija Krima, koja ju je dovela pod sankcije Zapada.
Uz to je došlo do ozbiljnog pada cena energenata, pre svega nafte (a u ruskom sistemu cena plina vezana je za naftu), što je bio dodatni udar. Rusija je opet upala u recesiju, ove godine predviđeno je smanjenje BDP-a za 4,5 posto. Cene nafte pak neće tako lako i brzo rasti, posebno ako se na tržištu pojavi još i izvoz iz Irana. U isto vreme, najavljeni veliki poslovi s Kinom još su daleko od finalizacije.
Neprijatna pitanja
Što je još važnije od toga, standard ruskih građana počinje da stagnira. Za to neko mora biti kriv, ali jasno je da to ne može i ne smije biti Putin. Kad pak tome doda da je javnost ipak bila značajno uzburkana vešću o satu vrednom pola miliona evra koji nosi Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, počela su da se postavljaju neprijatna pitanja, a i opozicija, kolikogod bila slaba, skočila je i stalno upozorava na neizmerno bogatstvo koje uživaju Putinovi ljudi od poverenja. Pred vratima su pak, naredne godine, parlamentarni izbori, a već 2018. i predsednički, na kojima sadašnji vladar Kremlja sasvim jasno očekuje još jednu pobedu.
Da nervoza u Kremlju ozbiljno raste potvrđuje prošlonedeljna vest da je inače uvek mirni i pribrani ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za medije nakon sastanka sa šefom diplomatije Saudijske Arabije, dok je on govorio da ne dolazi u obzir da Bašar al-Asad bude deo rešenja sirijske krize, glasno opsovao.
Propali projekti
Jakunjinov odlazak dakle, kako prenosi ugledni Blumberg, pokazuje da je Putin spreman na velike promene da ne bi došlo do političkih potresa u zemlji. Iako je Kremlj i dalje sačuvao veo tajne iz komunističkih vremena, ipak se mogu izvući neki jasni zaključci. Tako je jasno da je među onima koji polagano gube Putinovu naklonosti Igor Sečin, čelnik državne naftne kompanije Rosneft, kojoj se već obilato pomagalo iz državnih fondova.
Tu je takođe i Aleksej Miler, lider energetskog giganta Gazproma. Naime, Putin teško može da mu oprosti propast Južnog toka, posebno kad se zna da ni njegova znatno manje uticajna alternativa, Turski tok, ima problema. Kad se tome doda da je Miler spiskao oko 40 milijardi dolara na te i neke druge projekte od kojih nema koristi, sasvim je jasno da je i on blizu napuštanja povlaštenog cerkla.
Sigurne pozicije
Analitičari iz Moskve, prenosi Blumberg, procenjuju da bi u najužem krugu tako ostali ministar obrane Sergej Šojgu, sekretar Veća sigurnosti Nikolaj Patrušev, šef federalne sigurnosne službe Aleksander Bortnikov i šef spoljne obavještajne službe Mihail Fradkov. Kad je reč o “novim licima”, o njima za sada postoje samo spekulacije, ali jasno je da će porasti uticaj zamenika premijera Arkadija Dvorkoviča. A tu je i premijer Dmitrij Medvedev, iako je još od doba dok je bio predsednik pod znakom pitanja koliko on stvarno pripada Putinovu krugu.
