ПОЧИЊЕ ЧИСТКА У РУСИЈИ? Путин најурио моћног шефа железница, а ко је следећи?

Због тога је завршио на листи људи под америчким санкцијама због укључености Москве у украјинску кризу. 

Познато је да се Путин врло тешко решава својих сарадника, али како пишу агенције, РЗД је само ове године добио субвенцију у износу од 458 милиона долара, док је прошле године остварио мањак око 1,5 милијарди долара, преноси Јутарњи.хр. То не би био велики проблем пре две-три године, али сада су се ствари из темеља промениле. Наиме, од Путиновог доласка на власт 2000. године стандард руских грађана је непрестано растао, захваљујући пре свега високим ценама енергената који чине темељ руског извоза. Онда је прво дошла финансијска криза, која је затресла и Русију, а након тога и анексија Крима, која ју је довела под санкције Запада.

Уз то је дошло до озбиљног пада цена енергената, пре свега нафте (а у руском систему цена плина везана је за нафту), што је био додатни удар. Русија је опет упала у рецесију, ове године предвиђено је смањење БДП-а за 4,5 посто. Цене нафте пак неће тако лако и брзо расти, посебно ако се на тржишту појави још и извоз из Ирана. У исто време, најављени велики послови с Кином још су далеко од финализације.

Непријатна питања

Што је још важније од тога, стандард руских грађана почиње да стагнира. За то неко мора бити крив, али јасно је да то не може и не смије бити Путин. Кад пак томе дода да је јавност ипак била значајно узбуркана вешћу о сату вредном пола милиона евра који носи Дмитриј Песков, портпарол Кремља, почела су да се постављају непријатна питања, а и опозиција, коликогод била слаба, скочила је и стално упозорава на неизмерно богатство које уживају Путинови људи од поверења. Пред вратима су пак, наредне године, парламентарни избори, а већ 2018. и председнички, на којима садашњи владар Кремља сасвим јасно очекује још једну победу.

Да нервоза у Кремљу озбиљно расте потврђује прошлонедељна вест да је иначе увек мирни и прибрани министар спољних послова Сергеј Лавров на конференцији за медије након састанка са шефом дипломатије Саудијске Арабије, док је он говорио да не долази у обзир да Башар ал-Асад буде део решења сиријске кризе, гласно опсовао.

Пропали пројекти

Јакуњинов одлазак дакле, како преноси угледни Блумберг, показује да је Путин спреман на велике промене да не би дошло до политичких потреса у земљи. Иако је Кремљ и даље сачувао вео тајне из комунистичких времена, ипак се могу извући неки јасни закључци. Тако је јасно да је међу онима који полагано губе Путинову наклоности Игор Сечин, челник државне нафтне компаније Роснефт, којој се већ обилато помагало из државних фондова.

Ту је такође и Алексеј Милер, лидер енергетског гиганта Газпрома. Наиме, Путин тешко може да му опрости пропаст Јужног тока, посебно кад се зна да ни његова знатно мање утицајна алтернатива, Турски ток, има проблема. Кад се томе дода да је Милер спискао око 40 милијарди долара на те и неке друге пројекте од којих нема користи, сасвим је јасно да је и он близу напуштања повлаштеног церкла.

Сигурне позиције

Аналитичари из Москве, преноси Блумберг, процењују да би у најужем кругу тако остали министар обране Сергеј Шојгу, секретар Већа сигурности Николај Патрушев, шеф федералне сигурносне службе Александер Бортников и шеф спољне обавјештајне службе Михаил Фрадков. Кад је реч о “новим лицима”, о њима за сада постоје само спекулације, али јасно је да ће порасти утицај заменика премијера Аркадија Дворковича. А ту је и премијер Дмитриј Медведев, иако је још од доба док је био председник под знаком питања колико он стварно припада Путинову кругу.