PODSTIČE SE NATALITET U SRBIJI: Majkama sa troje dece po 20.000 dinara mesečno?

Za demografsku naknadu majkama za troje dece u Srbiji, kojih je oko 100.000, mesečno bi iz državne kase trebalo izdvojiti oko dve milijarde. Za 12 meseci taj iznos bi bio jednak polovini godišnje uštede ostvarene na ime smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, odnosno više od 24 milijarde dinara.

Računica govori da su u ovom trenutku naše društvo i država jako daleko od mogućnosti primene ovog člana Predloga građanslog zakonika, koji je naišao na najviše odobravanje u srpskoj javnosti.

Predlogom budućeg propisa planirano je da majke imaju pravo na mesečnu naknadu do punoletstva trećeg deteta, a visina sume, koja će se isplaćivati iz demografskog fonda, zavisiće od „mogućnosti budžeta Republike Srbije“.

O tome koliko bi ona mogla da iznos se još razgovara i nije sigurno da li će biti samo simbolična ili će biti neka vrsta plate za majke. O tome će odlučiti demografski fond koji bi trebalo da osnuje Vlada Srbije. Trenutno se spekuliše o 20.000 dinara mesečno.

Primer Crne Gore , koja je prvo donela zakon, a onda shvatila da nema dovoljno para da ga ispoštuje, trebalo bi, smatraju stručnjaci, da nam bude nauk.

Za prof. dr Mirjanu Rašević, iz centra za demografska istraživanja, podrška porodicama sa decom ne bi trebalo da podrazumeva isključivo finansijsku pomoć, već je bitno usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene materinstva , pokušaj da se očuva reproduktivno zdravlje, mere bitne za zdravo roditeljstvo, populaciona edukacija i aktiviranje lokalne samouprave.

- Bilo koja mera da bi podstakla rađanje mora da bude održiva i unapred poznata. Ne bi valjalo da za nekoliko godina kažemo da za to sada više nema novca, jer to onda stvara dodatnu ekonomsku i psihološku nesigurnost - kaže prof. Rašević.

Istraživanja pokazuju, objašnjava sagovornica, da su devedesetih godina pojedinci mnogo očekivali od države u sferi rađanja, a onda su se razočarali.

Poslednjih godina mladi ljudi teže teško ostvarivim preduslovima kao što su kvalitetan partnerski odnos i materijalna i psihološka stabilnost.

- Tu se sužava prostor za političko delovanje, što znači da ne treba pojačati samo finansijski transfer, već podržati i savremeni odnos zajedništva između muškarca i žene – smatra prof. Rašević.

- Čini se da demografski izazovi, ipak, traže moderniji pristup.

I pored toga što se Srbija sa problemom nedovoljnog rađanje suočava više od pola veka, što imamo najnižu stopu prirodnog priraštaja u odnosu na zemlje Evropske unije i jedna smo od najstarijih populacija u Evropi, ovakva mera populacione politike je, za profesorku, u realnosti potpuno neostvariva.

Situacija u Crnoj Gori

Prema poslednjim podacima u Crnoj Gori koja je donela sličan zakon već se za državnu platu centrima za socijalni rad prijavilo 20.000 žena koje imaju troje i više dece. Naime, toliko njih već ispunjava propisane uslove. Interesantno je da je 3.000 pripadnica lepšeg pola već obustavilo penziju i kako bi dobile ovu naknadu s obzirom na to da su primale prosečnu ili minimalnu penziju.

- Ova naknada je 332 evra, odnosno 70 odsto od prosečne zarade u Crnoj Gori i koja je u 2015. godini bila 480 evra, dok one koje su bile 15 godina ostvaruju pravo na 40 odsto od proseka – kaže Goran Kuševija, generalni direktor direktorata za socijalnu i dečiju zaštitu u Ministarstvu rada i socijalnog stvaranja Crne Gore.

- Mi nemamo na raspolaganju 15 miliona iz budžeta, a procene govore da nam treba 50 miliona na godišnjem nivou. Prva isplata trebalo bi da bude 20. februara, trenutno je na spisku oko 1.500 žena, ali do kraja nedelje očekujemo još oko 2.000 rešenja. Za prvu isplatu ima novca, ali ne i za nadalje.

Sagovornik Novosti naglašava da će krajem februara upoznati Vladu Crne Gore sa problemom koji donosi primena novog zakona i pokušaće da nađu način da se obezbede dodatna sredstva.

- Već je podneta inicijativa da se ta dva člana zakona proglase neustavnim, jer je diskriminišući u odnosu na žene koje žive, recimo, na selu i nikada se nisu prijavljivale na biro rada, a kosi se i sa nekim drugim zakonima – kaže Kuševija.

- Primedbe su i na to da se nadoknada vezuje samo za čin rođenja, a majka je možda ostavila decu ocu ili nekoj instituciji. Takođe je potpuno destimulativna mera za zapošljavanje. Ne bi trebalo da Srbija dođe u sličan problem i bilo bni dobro da ozbiljnije i kvalitetnije pristupi ovoj oblasti – završava Kuševija.