POKLANJAMO ČITAOCIMA: Delimo karte za predstavu ''Egzekutor''
U drami ''Egzekutor'' pisac Vojislav Savić se bavi crnohumornim apsurdnim prikazom isprepletenih sudbina troje bezimenih, istrošenih ljudi u jednom propalom, od života napuštenom i zaboravljenom prostoru. U takvom prostoru takvi ljudi su primorani da igraju do kraja svoje sudbinski predodređene i nepromenjive uloge.
Drama ''Egzekutor'' zapravo je poslednji dah jednog uzalud potrošenog života, predstavljenog na tri različita načina, kroz tri različita učesnika/lika. Svako od njih nosi svoju tragičnu perspektivu kao nužno zlo od koga se ne može pobeći.
Nagrađujemo čitaoce
Čitaocima koji nam se prvi jave u inboks na Fejsbuk stranici ili mejlom na office@srbijadanas.com, poklanjamo 2x2 karte za predstavu ''Egzekutor'', koja se izvodi u petak, 27.11. u 20 časova u UK ''Vuk Karadžić''.
Prinuđeni da učestvuju u ovakvoj unapred određenoj igri, ovi junaci bez identiteta batrgaju se u limitima svojih postojanja sve do kraja igre u kojoj se desi nekoliko neočekivanih preokreta, koji na kraju ne donesu ništa osim pitanja: DA LI JE ŽIVOT DANAS UOPŠTE IKAKVA VREDNOST?
Obilato prožeta crnim humorom koji često prelazi u apsurd ova „drama“ funkcioniše skoro kao grčka tragedija, samo u svetu od koga su i bogovi digli ruke – glavni (bezimeni) junak (GOST) ne može da pobegne od svoje sudbine koja je gotovo kao prokletstvo predstavljena u liku (bezimenog) ubice (NEZNANAC) koji ga konačno sustiže posle duge potere na zaboravljenom i urušenom (bezimenom) mestu – u propalom (nekada uspešnom) hotelu.
Hotel vodi i održava jadna i nežnosti željna, istrošena (bezimena) žena (SOBARICA). Neznanac je plaćen od nepoznatog (bezimenog) naručioca da ukloni Gosta, ali na kraju se desi da dželat postane žrtva.
Ovaj tužni, umorni svet u kome likove tumače Aleksandar Đurica, Milorad Madić i Anastasia Mandić, u sebi nema nikakvog života, sve je u njemu slika totalnog propadanja, bez mogućnosti za ostvarenje ljubavi i nežnosti. Sudbina glavnog junaka odavno nije u njegovim rukama, čak i kada ima mogućnost da o njoj sam odlučuje – tačnije kada ubica umoran od jurnjave zaspi i prepusti mu svoj pištolj. Ni ovaj apsurdni obrt ne pomogne Gostu da promeni svoj život konkretnim činom.
Međutim, daljim razvojem apsurdnih situacija, to jest neočekivanim samoubistvom Neznanca, glavni junak praktično dobija život na poklon, ali više ne zna šta bi sa njim uradio. Nema rešenje. Drama „Egzekutor“ se završava anti-klimaksom i anti-katarzom.
„Egzekutor“ je višestruko zanimljiv: osećaju se u njemu elementi atmosfere horor filma (Kjubrikovo „Isijavanje“), zatim napetosti slične jeziku kasnijih filmova Dejvida Linča, i crnog, apsurdnog represivnog humora kojih ima u ranim komadima Harolda Pintera. Sve ove odrednice grade uzbudljiv i autentičan jezik ove drame, primenjene na trenutak u kome živimo u Srbiji danas.
