PORAST RADA NA CRNO : Austrija gubi 3, 5 milijarde evra
BEČ - Siva ekonomija i rad "na crno" u Austriji neprestano rastu, ali i pored toga ova zemlja nije među najugroženijima u tom pogledu među članicama EU, jer je problem sive ekonomije još izraženiji u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.
Siva ekonomija u Austriji bi ove godine mogla da dostigne iznos od 21,35 milijardi evra, to jest 8,14 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prognozira profesor ekonomije iz Linca, Fridrih Šnajder.
Država, zbog rada "na crno", gubi na osnovu neplaćenih poreza i doprinosa između dve i 3,5 milijardi evra, ukazao je on. Gubitak na osnovu poreza, prema Šnajderu, nije tako strašan, jer novac zarađen "na crno" se troši u legalnim privrednim tokovima. U poređenju sa evropskim okruženjem, Austrija se u pogledu rada "na crno" i sive ekonomije nalazi na začelju liste.
Pored Austrije, po udelu rada "na crno" i sive ekonomije u BDP-u "jednocifreni" su samo još Luksemburg (8,3 odsto), Holandija (9,0) i Velika Britanija (9,4). Međutim, Austrija spada među šest zemalja EU u kojima je rad "na crno" u porastu.
U Nemačkoj vrednost ostvarene dobiti na osnovu rada "na crno" i u sivoj zoni iznosi 12,2 odsto BDP-a, a rekorderi su Bugarska sa 30,6 odsto, Rumunija sa 28 procenata i Hrvatska sa 27,7 odsto.
Šnajder prognozira da će ove godine siva ekonomija porasti za 4,5 odsto u poređenju sa 2014. Siva ekonomija je najprisutnija u Beču, gde dostiže vrednost od 5,88 miliajrdi evra.
Najveći udeo u radu "na crno i sivoj ekonomiji ima građevinarstvo u Austriji (39 odsto), a visina prihoda se procenjuje na 8,33 milijarde evra. Sledi uslužna detalnost sa 17 odsto, odnosno 3,63 milijardi evra.
Austrija je pre par godina pokrenula oštriju borbu protiv sive ekonomije i rada "na crno", i to ne samo pojačanim kontrolama, već i pokušajem da se ilegalni poslovi prevedu u legalne privredne tokove, kroz takozvane "čekove za manje usluge".
Šnajder se zalaže za dalje mere, i predlaže poreske olakšiće za poslove i investicije u domaćinstvo, kao i zabranu učešća na javnim tenderima na period od tri do pet godina onim preduzećima, koja su uhvaćena da zapošljavaju radnike "na crno".
