ПОРАСТ РАДА НА ЦРНО : Аустрија губи 3, 5 милијарде евра
БЕЧ - Сива економија и рад "на црно" у Аустрији непрестано расту, али и поред тога ова земља није међу најугроженијима у том погледу међу чланицама ЕУ, јер је проблем сиве економије још израженији у Бугарској, Румунији и Хрватској.
Сива економија у Аустрији би ове године могла да достигне износ од 21,35 милијарди евра, то јест 8,14 одсто бруто домаћег производа (БДП), прогнозира професор економије из Линца, Фридрих Шнајдер.
Држава, због рада "на црно", губи на основу неплаћених пореза и доприноса између две и 3,5 милијарди евра, указао је он. Губитак на основу пореза, према Шнајдеру, није тако страшан, јер новац зарађен "на црно" се троши у легалним привредним токовима. У поређењу са европским окружењем, Аустрија се у погледу рада "на црно" и сиве економије налази на зачељу листе.
Поред Аустрије, по уделу рада "на црно" и сиве економије у БДП-у "једноцифрени" су само још Луксембург (8,3 одсто), Холандија (9,0) и Велика Британија (9,4). Међутим, Аустрија спада међу шест земаља ЕУ у којима је рад "на црно" у порасту.
У Немачкој вредност остварене добити на основу рада "на црно" и у сивој зони износи 12,2 одсто БДП-а, а рекордери су Бугарска са 30,6 одсто, Румунија са 28 процената и Хрватска са 27,7 одсто.
Шнајдер прогнозира да ће ове године сива економија порасти за 4,5 одсто у поређењу са 2014. Сива економија је најприсутнија у Бечу, где достиже вредност од 5,88 милиајрди евра.
Највећи удео у раду "на црно и сивој економији има грађевинарство у Аустрији (39 одсто), а висина прихода се процењује на 8,33 милијарде евра. Следи услужна деталност са 17 одсто, односно 3,63 милијарди евра.
Аустрија је пре пар година покренула оштрију борбу против сиве економије и рада "на црно", и то не само појачаним контролама, већ и покушајем да се илегални послови преведу у легалне привредне токове, кроз такозване "чекове за мање услуге".
Шнајдер се залаже за даље мере, и предлаже пореске олакшиће за послове и инвестиције у домаћинство, као и забрану учешћа на јавним тендерима на период од три до пет година оним предузећима, која су ухваћена да запошљавају раднике "на црно".
