PRAZAN PARK KOD AUTOBUSKE! Gde su nestali SVI migranti? (FOTO)
Park kod Autobuske već mesecima vrvi od azilanata, pa je takav prizor postao uobičajen. Ipak, danas je slika bila neverovatna - travnata površina ovog parka u potpunosti je bila prazna!
Pljusak i loše vreme u Beogradu oterali su migrante iz "doma" u Karađorđevoj ulici. Oni su bili primorani da sklonište pronađu na nekom drugom mestu.
"Morali smo da se sklonimo, ne možemo da spavamo na mokrom. Sad smo ovde, na suvom, iako je otvoreno, opet nam je mnogo bolje", priča jedan Sirijac pokazujući na zatvoreni deo parkinga na kojem su se smestili.
Parking je mesto gde ih je trenutno najviše. Sa razapetim šatorima, improvizovanim žicama za veš i zalihama hrane borave u nadkrovljenom delu parkinga nedaleko od samog parka. Možda su se sakrili od kiše, ali od hladnoće ipak nisu.
"Mnogo nam je hladno noću, ne možemo da spavamo" priča Avganistanac pokazujući na sebi nekoliko slojeva odeće: dve košulje, duksericu i dva džempera. To je jedini način da se izbore noću sa hladnoćom.
Ako nisu na parkingu, spavaju po klupama, na trotoaru ulica ili, ukoliko im se posreći, kod nekog od velikodušnih stanovnika Beograda koji ih primaju u svoj dom.
Darežljivi migranti
U trenutku kada se čini da nemaju ni za hranu, jedan od azilanata vadi svoj novčanik i daje dvoma srpskim tinejdžerima po 500 dinara. Zbunjeni prizorom, prilazimo tinejdžerima koji nam objašnjavaju da je to uobičajeno kod onih koji imaju novca.
"Znamo mi njega od ranije, mnogo je dobar. Pitao nas je imamo li para i dao nam po 500 dinara. Tako je juče pomogao jednoj povređenoj ženi, previo joj ruku i dao joj 1.000 dinara. Ima stvarno darežljivih među njima", priča oni.
Ipak nisu sami
Dok smo razgovarali sa grupom Avganistanaca, jedan čovek prišao je dvema majkama sa decom nudeći im pomoć, kakva god im je potrebna. Pokušavajući da im pomogne i skloni ih sa kišnih ulica, on im je ponudio smeštaj.
"Žena i ja smo još sinoć hteli da dođemo, jer je bilo veliko nevreme. Danas smo im doneli vodu i čokoladne bananice i evo sad sam krenuo da pitam da li je nekom potrebno prenoćište i hrana. Znam da im je mnogo teško, svaki put se zapitam šta bi bilo da se meni tako nešto desi i zašto onda da ne pomognem kad mogu? Jedino što su mnogo skeptični", priča Beograđanin Milorad Kadić.
I zaista, kada su shvatili šta ih pita jedan stranac, razmenili su nekoliko pogleda, gledajući u decu, koja su poluobučena i bosa, premišljajući se, da bi na kraju odlučili da im ne treba smeštaj, da će ostati tu gde već jesu, na otvorenom i hladnom, zahvalivši se ljubazno.
Park je čist kao da nije bilo "naseljen" danima, mesecima. Sada imaju novo mesto, ali je ono neprijatno za život. Ipak, oni se još uvek nadaju da će naći trajno i dobro utočište.
