ПРАЗАН ПАРК КОД АУТОБУСКЕ! Где су нестали СВИ мигранти? (ФОТО)
Парк код Аутобуске већ месецима врви од азиланата, па је такав призор постао уобичајен. Ипак, данас је слика била невероватна - травната површина овог парка у потпуности је била празна!
Пљусак и лоше време у Београду отерали су мигранте из "дома" у Карађорђевој улици. Они су били приморани да склониште пронађу на неком другом месту.
"Морали смо да се склонимо, не можемо да спавамо на мокром. Сад смо овде, на сувом, иако је отворено, опет нам је много боље", прича један Сиријац показујући на затворени део паркинга на којем су се сместили.
Паркинг је место где их је тренутно највише. Са разапетим шаторима, импровизованим жицама за веш и залихама хране бораве у надкровљеном делу паркинга недалеко од самог парка. Можда су се сакрили од кише, али од хладноће ипак нису.
"Много нам је хладно ноћу, не можемо да спавамо" прича Авганистанац показујући на себи неколико слојева одеће: две кошуље, дуксерицу и два џемпера. То је једини начин да се изборе ноћу са хладноћом.
Ако нису на паркингу, спавају по клупама, на тротоару улица или, уколико им се посрећи, код неког од великодушних становника Београда који их примају у свој дом.
Дарежљиви мигранти
У тренутку када се чини да немају ни за храну, један од азиланата вади свој новчаник и даје двома српским тинејџерима по 500 динара. Збуњени призором, прилазимо тинејџерима који нам објашњавају да је то уобичајено код оних који имају новца.
"Знамо ми њега од раније, много је добар. Питао нас је имамо ли пара и дао нам по 500 динара. Тако је јуче помогао једној повређеној жени, превио јој руку и дао јој 1.000 динара. Има стварно дарежљивих међу њима", прича они.
Ипак нису сами
Док смо разговарали са групом Авганистанаца, један човек пришао је двема мајкама са децом нудећи им помоћ, каква год им је потребна. Покушавајући да им помогне и склони их са кишних улица, он им је понудио смештај.
"Жена и ја смо још синоћ хтели да дођемо, јер је било велико невреме. Данас смо им донели воду и чоколадне бананице и ево сад сам кренуо да питам да ли је неком потребно преноћиште и храна. Знам да им је много тешко, сваки пут се запитам шта би било да се мени тако нешто деси и зашто онда да не помогнем кад могу? Једино што су много скептични", прича Београђанин Милорад Кадић.
И заиста, када су схватили шта их пита један странац, разменили су неколико погледа, гледајући у децу, која су полуобучена и боса, премишљајући се, да би на крају одлучили да им не треба смештај, да ће остати ту где већ јесу, на отвореном и хладном, захваливши се љубазно.
Парк је чист као да није било "насељен" данима, месецима. Сада имају ново место, али је оно непријатно за живот. Ипак, они се још увек надају да ће наћи трајно и добро уточиште.
