DVE GODINE SE BORILA ZA SINA: "Zario mu je olovku u ruku tako jako da je krv šikljala!"

ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJACKOG NASILJA?

SVAKI RODITELJ CE VAM REĆI da ne postoji ništa vrednije od sopstvenog deteta. Čuvamo ga kao oči u glavi, odvajamo od usta zbog njega, odgajamo ga da postane čovek. A onda ga pošaljemo u školu i tamo ga nečije tuđe dete zlostavlja. Najgore od svega je što najčešce mi to poslednji saznamo. Naš dečak ili devojčica dolaze iz škole uplašeni i bezvoljni, bez džeparca i sa masnicama.

HAJDE DA SPREČIMO da se deca međusobno maltretiraju, da shvate da nasilje nikad nije rešenje i da se ne dele na žrtve i nasilnike. Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjackog nasilja, jer ono itekako postoji i treba pričati o njemu, pre nego što tragični slučajevi počnu da ispunjavaju novinske stupce. Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca ce sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.

Redakcija SrbijaDanas.com

Prvo maltretiranje desilo se već u prvom razredu, a onda je počelo da se niže svako sledeće i to od istog dečaka.

"U prvom razredu je bilo tuče i grebanja konstantnog, a godinu dana kasnije dešavalo se i da mu zarije olovku u ruku toliko jako da krv šiklja iz njegove ručice. Jedva je direktor uspeo da zaustavi krv“, priča Dana, majka osmogodišnjeg dečaka drugog razreda jedne beogradske škole.

INTERVENCIJA IZ MINISTARSTVA 

S obzirom na to da je u sve bila upućena, Dana je tražila pomoć. Međutim, naišla je samo na odbijanje. Ništa se nije menjalo, a dani su prolazili. Maltretiranje se odrazilo na ponašanje i funkcionisanje njenog deteta.

"Bio je mnogo utučen. Popustio je u školi, ocenama... Kad sam videla da ja ne mogu ništa i da nema ko da mu pomogne, rekla sam mu da ima moju dozvolu da mu uzvrati, kad ga taj dečko napadne. Odrasli ljudi, koji su trebali da ga brane i pomognu mu, nisu radili svoj posao“, priča ona.

Međutim, taj problem nema samo N. I. već i većina dece u odeljenju.

"Tek sam juče na sastanku sa učiteljicom i psihologom čula šta su sve pretrpela druga deca, sačuvaj Bože... Moj sin je meni od početka govorio šta se dešava. Tako je vaspitan, da mi kaže sve, i dobro i loše, i da ništa ne krije od mene“, priča majka dečaka drugog razreda.

Tek kada se obratila Ministarsrvu, stvari su počele da se menjaju.

"Pisala sam žalbe, zahteve, zvala... Bila sam istrajnija od svih drugih mama. Nisam se plašila da se borim za svog sina, iako je bilo pretnji i kočenja. Tek kad sam se obratila ministarstvu, oni su kontaktirali školu i krenuli su sa rešavanjem tog problema“, priča Dana.

MAJKA NASILNIKA LAGALA NA SVAKOM SASTANKU

Porodica nasilnika je znala za sve, tvrdi Dana, ali su verovali svom sinu. Njegov otac se nalazi u zatvoru zbog problema sa drogom, a majka ne postupa adekvatno u ovakvoj situaciji.

„Majka je lažima pokušavala da izvuče i sebe i dete. Na svakom sastanku je lagala. Dovodila je čak i brata koji mi je pretio da će mi doći u kuću. Pakao sam preživela ove dve godine. Samo mi znamo kako nam je“, priča očajna majka.

Prošle nedelje je, na sastanku nastavnika i psihologa te osnovne škole, odlučeno da se problematično dete prebaci u drugo odeljenje.

"Da ste samo mogli da vidite radost i sreću te dece kada su saznali da od trećeg razreda on niše neće biti sa njima“, srećna je majka. Ali, da li to znači samo da će druga deca postati nove žrtve njegove torture, a on samo optočeti novi krug nasilja? 

REČ STRUČNJAKA: Aleksandra Janković, psiholog

Kako roditelj da reaguje kada vidi da mu dete maltretiraju? Kakva ta prva reakcija treba da bude, a da bude opravdana I na mestu?

Prva reakcija mora da bude reakcija zaštite, odnosno, u toj situaciji je stvarno jako teško obuzdati svoje impulse i potrebu obračunati se sa onima koji vam maltretiraju dete. Svakako da mora da se zadrži kakva takva samokontrola, ali da se priđe vrlo autoritativno, poput: “Stani, šta se ovde događa, odmah da ste prestali” ili prosto da se stane između deteta i ostalih. Bilo kakav sukob je neophodno izbeći jer se opet ulazi u sistem nasilja, ali roditelj koji je odbranio svoje dete mora da kaže: “Ovo je stvar koja se više nikada neće dogoditi”.

Roditelj mora negde jasno da stavi granicu, jer obično kada se prijavi zlostavljanje onda se tu uključuju razni dušebrižnici, roditelji savetnici, pa se napravi jedna užasna socijalna peripetija, pa bude i pretnji: “Nemoj slučajno da ti je palo na pamet” i slično. U tom trenutku je važno da roditelj koji je preživeo šok, jer je shvatio šta mu se dogodilo detetu, negde pokuša da prema roditelju nasilnika odreaguje što je više moguće iz pozicije “Mi bismo morali da se razumemo”, “Ti moraš da znaš kako bi se osećao u mojoj situaciji”. Uvek treba ići na podsticanje empatije.            

ŠERUJ DALJE!       #DrugNijeMeta           ŠERUJ DALJE!       #StopVršnjackomNasilju