ДВЕ ГОДИНЕ СЕ БОРИЛА ЗА СИНА: "Зарио му је оловку у руку тако јако да је крв шикљала!"

ЗАШТО АКЦИЈА ПРОТИВ ВРШЊАЦКОГ НАСИЉА?

СВАКИ РОДИТЕЉ ЦЕ ВАМ РЕЋИ да не постоји ништа вредније од сопственог детета. Чувамо га као очи у глави, одвајамо од уста због њега, одгајамо га да постане човек. А онда га пошаљемо у школу и тамо га нечије туђе дете злоставља. Најгоре од свега је што најчешце ми то последњи сазнамо. Наш дечак или девојчица долазе из школе уплашени и безвољни, без џепарца и са масницама.

ХАЈДЕ ДА СПРЕЧИМО да се деца међусобно малтретирају, да схвате да насиље никад није решење и да се не деле на жртве и насилнике. Портал SrbijaDanas.com је покренуо акцију за превенцију вршњацког насиља, јер оно итекако постоји и треба причати о њему, пре него што трагични случајеви почну да испуњавају новинске ступце. Научимо децу да поштују друге, јер сва та деца це сутра бити људи. Какви – то зависи од нас.

Редакција SrbijaDanas.com

Прво малтретирање десило се већ у првом разреду, а онда је почело да се ниже свако следеће и то од истог дечака.

"У првом разреду је било туче и гребања константног, а годину дана касније дешавало се и да му зарије оловку у руку толико јако да крв шикља из његове ручице. Једва је директор успео да заустави крв“, прича Дана, мајка осмогодишњег дечака другог разреда једне београдске школе.

ИНТЕРВЕНЦИЈА ИЗ МИНИСТАРСТВА 

С обзиром на то да је у све била упућена, Дана је тражила помоћ. Међутим, наишла је само на одбијање. Ништа се није мењало, а дани су пролазили. Малтретирање се одразило на понашање и функционисање њеног детета.

"Био је много утучен. Попустио је у школи, оценама... Кад сам видела да ја не могу ништа и да нема ко да му помогне, рекла сам му да има моју дозволу да му узврати, кад га тај дечко нападне. Одрасли људи, који су требали да га бране и помогну му, нису радили свој посао“, прича она.

Међутим, тај проблем нема само Н. И. већ и већина деце у одељењу.

"Тек сам јуче на састанку са учитељицом и психологом чула шта су све претрпела друга деца, сачувај Боже... Мој син је мени од почетка говорио шта се дешава. Тако је васпитан, да ми каже све, и добро и лоше, и да ништа не крије од мене“, прича мајка дечака другог разреда.

Тек када се обратила Министарсрву, ствари су почеле да се мењају.

"Писала сам жалбе, захтеве, звала... Била сам истрајнија од свих других мама. Нисам се плашила да се борим за свог сина, иако је било претњи и кочења. Тек кад сам се обратила министарству, они су контактирали школу и кренули су са решавањем тог проблема“, прича Дана.

МАЈКА НАСИЛНИКА ЛАГАЛА НА СВАКОМ САСТАНКУ

Породица насилника је знала за све, тврди Дана, али су веровали свом сину. Његов отац се налази у затвору због проблема са дрогом, а мајка не поступа адекватно у оваквој ситуацији.

„Мајка је лажима покушавала да извуче и себе и дете. На сваком састанку је лагала. Доводила је чак и брата који ми је претио да ће ми доћи у кућу. Пакао сам преживела ове две године. Само ми знамо како нам је“, прича очајна мајка.

Прошле недеље је, на састанку наставника и психолога те основне школе, одлучено да се проблематично дете пребаци у друго одељење.

"Да сте само могли да видите радост и срећу те деце када су сазнали да од трећег разреда он нише неће бити са њима“, срећна је мајка. Али, да ли то значи само да ће друга деца постати нове жртве његове тортуре, а он само опточети нови круг насиља? 

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Александра Јанковић, психолог

Како родитељ да реагује када види да му дете малтретирају? Каква та прва реакција треба да буде, а да буде оправдана И на месту?

Прва реакција мора да буде реакција заштите, односно, у тој ситуацији је стварно јако тешко обуздати своје импулсе и потребу обрачунати се са онима који вам малтретирају дете. Свакако да мора да се задржи каква таква самоконтрола, али да се приђе врло ауторитативно, попут: “Стани, шта се овде догађа, одмах да сте престали” или просто да се стане између детета и осталих. Било какав сукоб је неопходно избећи јер се опет улази у систем насиља, али родитељ који је одбранио своје дете мора да каже: “Ово је ствар која се више никада неће догодити”.

Родитељ мора негде јасно да стави границу, јер обично када се пријави злостављање онда се ту укључују разни душебрижници, родитељи саветници, па се направи једна ужасна социјална перипетија, па буде и претњи: “Немој случајно да ти је пало на памет” и слично. У том тренутку је важно да родитељ који је преживео шок, јер је схватио шта му се догодило детету, негде покуша да према родитељу насилника одреагује што је више могуће из позиције “Ми бисмо морали да се разумемо”, “Ти мораш да знаш како би се осећао у мојој ситуацији”. Увек треба ићи на подстицање емпатије.            

ШЕРУЈ ДАЉЕ!       #DrugNijeMeta           ШЕРУЈ ДАЉЕ!       #StopVršnjackomNasilju