PUSTILI SU OGROMNOG PSA NA NJEGA: "Od tog dana moj sin muca!"
Ismevali su ga zbog siromaštva, a potom mu priredili traumu zbog koje ima problem, koji će nositi, možda i zauvek.
Majka dvanaestogodišnjeg V.S. ispričala nam je nedavni incident koji je potresao celu njenu porodicu i "obeležio" njenog sina zauvek.
ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJAČKOG NASILJA?
Svaki roditelj će vam reći da ne postoji ništa vrednije od sopstvenog deteta. Čuvamo ga kao oči u glavi, a onda ga pošaljemo u školu i tamo ga nečije tuđe dete zlostavlja.
Najgore od svega je što najčešće mi to poslednji saznamo. Naš dečak ili devojčica dolaze iz škole uplašeni i bezvoljni, bez džeparca i sa masnicama. Hajde da sprečimo da se deca međusobno maltretiraju, da shvate da nasilje nikad nije rešenje i da se ne dele na žrtve i nasilnike.
Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjačkog nasilja, jer ono itekako postoji i treba pričati o njemu, pre nego što tragični slučajevi počnu da ispunjavaju novinske stupce. Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca će sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.
Redakcija SrbijaDanas.com"Moj V. i dalje ima traume nakon onoga što su mu priredila deca iz komšiluka", kaže ona i objašnjava da su najveći problem braća koja žive na dve kuće od njih.
"Oni idu u istu školu, ali u starije razrede. Stalno prave probleme, naprosto su nemogući. Jednom sam videla kako bacaju petarde na životinje, ali neretko ih bacaju i starijim osobama. Onda se grohotom smeju, i prave se ludi, a niko im ništa od komšija ne govori", kazala je majka.
SIROMAŠTVO KAO RAZLOG ZA ISMEVANJE
"Sina su mi često provocirali zbog njegovog drečavog, žutog ranca sa aplikacijom dinosaurusa. Iako je stvarno prerastao da nosi takav ranac, mislili smo da izdrži bar još jednu školsku godinu sa tim rancem, jer stvarno nismo imali novca", priča naša sagovornica.
No, deca su to iskoristila za podsmevanje, ali su otišli čak i dalje.
"Nedavno se vratio iz škole strašno nervozan. Nakon dugih razgovora s njim šta ga to muči, jer on obično kaže šta mu smeta – rekao mi je da mu je neko pokidao kaiševe od ranca i napisao na njemu markerom velikim slovima znak neke poznate marke. Kasnije se ispostavilo da su to uradila baš ta problematična braća", priča nam M.S. koja je odmah reagovala i pričala sa roditeljima te dece.
"Oni su ostali zgroženi njihovim ponašanjem, čak su mi ponudili i novac zbog uništenog ranca, što nisam prihvatila".
Međutim, na tome se sve nije završilo. Zbog batina koje su dobili, braća su smislila plan da se osvete V. za "cinkarenje".
OSVETA I KOBNE POSLEDICE ZA CEO ŽIVOT!
Kad se V. vraćao iz škole već je pao mrak, a "problematična braća" igrali su se loptom na ulici. Onda je jedan naprasno bacio loptu sa ulice u njihovo dvorište. Kako je Veljko prolazio baš tuda, zamolili su ga onako prijateljski: „Veljaš, hajde nam dodaj loptu, kad si već tu“.
Veljku se učinilo da su tim obraćanjem zakopali ratne sekire, ali ne - to je bila njihova osveta za batine koje su dobili. Kad je Veljko ušao u njihovo dvorište da uzme loptu, oni su odvezali svog psa dogu sa lanca. V. se jedva izvukao iz dvorišta nakon što ga je doga čak i ujela, preko patike, za nogu! Braća su se kukavički razbežala, a nesrećni dečak je dojurio plačući do kuće.
"Kada sam ga pitala šta se desilo, čula sam samo slogove, i njegovu muku da jedva opiše šta mu se dogodilo. Mislila sam – samo je prolazno, samo malo da se smiri. Ali, ne. Od tada je Veljko definitivno počeo da muca! Vodili smo ga i kod logopeda, bilo je malo poboljšanja, ali ne dovoljno da govori kao nekad", priča naša sagovornica.
"Prosto ne mogu da verujem da deca mogu biti toliko bezobrazna i bezobzirna. Da mu vrate tako što će ga izujedati besan, krvoločan pas... i tako što će posle te traume momentalno početi da muca, i sam Bog zna kada će moći da vrati govor da bude kao nekad", pita se neutešna majka.
REČ STRUČNJAKA: Aleksandra Janković
"Veliki je broj ljudi koji na mane i slabosti reaguju tako što se prave da ne postoje. A onda iza leđa te osobe počinju komentari: "Jao, jadan ili grozno..." Najbolji način je istina. U takvim situacijama prvo treba porazgovarati sa takvom osobom i predočiti joj da je dobro da se na nivou razreda razgovara sa svima o tome kako to oni doživljavaju tu osobu sa slabostima uopšte, savetuje psiholog Aleksandra Janković i dodaje:
"Mnogi reaguju agresivno u odnosu na nekog ko ima manu, jer tako misle da će njihove mane biti sakrivene. Bez iskrene komunikacije, razgovora. Ako je teško da se nešto izgovori zapiši. Nek to prosto bude tema oko koje će se javno deliti mišljenje, što će zaštiti i tu osobu, a druga deca će takođe biti od koristi da izraze svoje slabosti."
