ПУСТИЛИ СУ ОГРОМНОГ ПСА НА ЊЕГА: "Од тог дана мој син муца!"
Исмевали су га због сиромаштва, а потом му приредили трауму због које има проблем, који ће носити, можда и заувек.
Мајка дванаестогодишњег В.С. испричала нам је недавни инцидент који је потресао целу њену породицу и "обележио" њеног сина заувек.
ЗАШТО АКЦИЈА ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА?
Сваки родитељ ће вам рећи да не постоји ништа вредније од сопственог детета. Чувамо га као очи у глави, а онда га пошаљемо у школу и тамо га нечије туђе дете злоставља.
Најгоре од свега је што најчешће ми то последњи сазнамо. Наш дечак или девојчица долазе из школе уплашени и безвољни, без џепарца и са масницама. Хајде да спречимо да се деца међусобно малтретирају, да схвате да насиље никад није решење и да се не деле на жртве и насилнике.
Портал SrbijaDanas.com је покренуо акцију за превенцију вршњачког насиља, јер оно итекако постоји и треба причати о њему, пре него што трагични случајеви почну да испуњавају новинске ступце. Научимо децу да поштују друге, јер сва та деца ће сутра бити људи. Какви – то зависи од нас.
Редакција SrbijaDanas.com"Мој В. и даље има трауме након онога што су му приредила деца из комшилука", каже она и објашњава да су највећи проблем браћа која живе на две куће од њих.
"Они иду у исту школу, али у старије разреде. Стално праве проблеме, напросто су немогући. Једном сам видела како бацају петарде на животиње, али неретко их бацају и старијим особама. Онда се грохотом смеју, и праве се луди, а нико им ништа од комшија не говори", казала је мајка.
СИРОМАШТВО КАО РАЗЛОГ ЗА ИСМЕВАЊЕ
"Сина су ми често провоцирали због његовог дречавог, жутог ранца са апликацијом диносауруса. Иако је стварно прерастао да носи такав ранац, мислили смо да издржи бар још једну школску годину са тим ранцем, јер стварно нисмо имали новца", прича наша саговорница.
Но, деца су то искористила за подсмевање, али су отишли чак и даље.
"Недавно се вратио из школе страшно нервозан. Након дугих разговора с њим шта га то мучи, јер он обично каже шта му смета – рекао ми је да му је неко покидао каишеве од ранца и написао на њему маркером великим словима знак неке познате марке. Касније се испоставило да су то урадила баш та проблематична браћа", прича нам М.С. која је одмах реаговала и причала са родитељима те деце.
"Они су остали згрожени њиховим понашањем, чак су ми понудили и новац због уништеног ранца, што нисам прихватила".
Међутим, на томе се све није завршило. Због батина које су добили, браћа су смислила план да се освете В. за "цинкарење".
ОСВЕТА И КОБНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЗА ЦЕО ЖИВОТ!
Кад се В. враћао из школе већ је пао мрак, а "проблематична браћа" играли су се лоптом на улици. Онда је један напрасно бацио лопту са улице у њихово двориште. Како је Вељко пролазио баш туда, замолили су га онако пријатељски: „Вељаш, хајде нам додај лопту, кад си већ ту“.
Вељку се учинило да су тим обраћањем закопали ратне секире, али не - то је била њихова освета за батине које су добили. Кад је Вељко ушао у њихово двориште да узме лопту, они су одвезали свог пса догу са ланца. В. се једва извукао из дворишта након што га је дога чак и ујела, преко патике, за ногу! Браћа су се кукавички разбежала, а несрећни дечак је дојурио плачући до куће.
"Када сам га питала шта се десило, чула сам само слогове, и његову муку да једва опише шта му се догодило. Мислила сам – само је пролазно, само мало да се смири. Али, не. Од тада је Вељко дефинитивно почео да муца! Водили смо га и код логопеда, било је мало побољшања, али не довољно да говори као некад", прича наша саговорница.
"Просто не могу да верујем да деца могу бити толико безобразна и безобзирна. Да му врате тако што ће га изуједати бесан, крволочан пас... и тако што ће после те трауме моментално почети да муца, и сам Бог зна када ће моћи да врати говор да буде као некад", пита се неутешна мајка.
РЕЧ СТРУЧЊАКА: Александра Јанковић
"Велики је број људи који на мане и слабости реагују тако што се праве да не постоје. А онда иза леђа те особе почињу коментари: "Јао, јадан или грозно..." Најбољи начин је истина. У таквим ситуацијама прво треба поразговарати са таквом особом и предочити јој да је добро да се на нивоу разреда разговара са свима о томе како то они доживљавају ту особу са слабостима уопште, саветује психолог Александра Јанковић и додаје:
"Многи реагују агресивно у односу на неког ко има ману, јер тако мисле да ће њихове мане бити сакривене. Без искрене комуникације, разговора. Ако је тешко да се нешто изговори запиши. Нек то просто буде тема око које ће се јавно делити мишљење, што ће заштити и ту особу, а друга деца ће такође бити од користи да изразе своје слабости."
