Rad od kuće ili na daljinu - obostrano olakšanje
BEOGRAD - Izmenjeni Zakon o radu omogućava poslodavcima da angažuju radnike na daljinu ili rad od kuće s tim da zarada i prava tako zaposlenog ne smeju biti manja u odnosu na one koji rade u firmi.
Koji oblik rada će biti ugovoren prvenstveno zavisi od toga koje poslove zaposleni treba da obavlja. Poslodavci i nadležni ističu da bi ovako organizovan rad mogao da donese niz olakšica i radniku, i poslodavcu.
Radom u kući smatra se kada je neophodno da zaposleni ima određena sredstva za rad koja obezbeđuje, instalira i održava poslodavac u stanu zaposlenog. Ukoliko , međuitm, posao nije vezan za mesto stanovanja zaposlenog ili firmu, odnosno kad zaposleni poslodavcu može da dostavi obavljeni posao, reč je o poslu na daljinu.
Pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić rekao je da izmenjeni Zakon o radu pruža mogućnost rada od kuće i na daljinu samo je potrebno da se radnik i poslodavac o tome dogovore.
Pritom, kaže, propisano je da zaposleni koji radi od kuće i zaposleni koji radi u firmi moraju imati ista prava iz radnog odnosa i visinu zarade, a izuzetak su specifičnosti kao što je topli obrok, regres, plaćanje prevoza.
Zakon ne predviđa za koje tačno poslove se takav rad može ugovoriti, ali su oblasti delovanja široke, kaže Lazić, a kao primer naveo je IT sektor i generalno poslove vezane za rad na kompjuteru.
Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Dušan Korunoski, pak, smatra da pravna regulativa u Srbiji kasni za svetskom i da ova klauzula u zakonu samo ozvaničava faktičko stanje, odnosno nešto što već postoji i što je i do sada postojalo u primeni, ali je bilo kažnjivo.
"Jedino poboljšanje je to što nešto što nije bilo izričito propisano, poput rada od kuće, neće više biti kažnjivo delo, kao što je birokratija inspekcijskih službi u Srbiji do sada tumačila tu vrstu rada", rekao je Korunoski.
U IT sektoru, kaže, ovakva organizacija posla je već godinama pravilo, a rad od kuće može doneti blago finansijsko rasterećenje poslodavaca - neplaćanja troškova prevoza zaposlenog do radnog mesta, što je, kako smatra, do sada bila besmislena naknada.
“Programiranje, održavanje prezentacija i bezbednosti na Internetu, razni poslovi u IT industriji, mogu da se organizuju van prostorija poslodavca”, naveo je Korunoski pridodavši I projektovanje u građevinarstvu, dizajnerske usluge, razne vrste finansijskih usluga kao i sve vrste poslova koji su do sada mogli da budu povereni tzv. spoljnim saradnicima.
"Mnogim stručnjacima ovakva klauzula će odgovarati jer je rad putem Interneta i od kuće mnogo udobniji od svakodnevnog putovanja na posao. Sa druge strane, osim smanjenih troškova za prevoz radnika, poslodavci će smanjiti kvadrature potrebnih poslovnih prostora za obavljanje svojih delatnosti, što bi moglo, u neznatnoj meri, da pojeftini opšte poslovanje privrede", naveo je Korunoski.
Prvi i najpoznatiji svetski primer ovakve organizacije uveli su 90. ih godina neki od najpoznatijih svetskih arhitektonskih biroa, poput biroa Normana Fostera koji je razvio tri prostorije na različitim stranama sveta i zaposleni su radili u smenama od po osam časova, šaljući jedni drugima materijale putem Interneta na dalju razradu.
Takođe, timovi koji se bave razlicitim projektima iz oblasti konsaltinga, organizuju rad od kuće u smenama jer tako za najkraće vreme mogu uslužiti klijenta i biti najkonkurentniji na tržištu. Ova praksa je već prisutna u radu konsultanata u najrazlicitijim oblastima, objašnjava Korunoski.
I vlasnik hrvatske Infoarena Grupe Tomislav Gavaci ukazao je na pogodnosti odredbi Zakona kada je reč o radu od kuće koji je već u primeni I u Hrvatskoj I u Sloveniji.Reč je o novom trendu, izuzetno kvalitetnom, posebno u segmentu potencijala za zapošljavanje, pogotovo žena koje imaju porodicu, rekao je Gavaci.
"Mogu vam reći da smo mi već šest godina u tom modelu, radimo od kuće i imamo vrlo dobre rezultate", rekao je Gavaci, koji, međutim, napominje da je jedina mana takvog rada velika asocijalizacija ljudi.
