Рад од куће или на даљину - обострано олакшање
БЕОГРАД - Измењени Закон о раду омогућава послодавцима да ангажују раднике на даљину или рад од куће с тим да зарада и права тако запосленог не смеју бити мања у односу на оне који раде у фирми.
Који облик рада ће бити уговорен првенствено зависи од тога које послове запослени треба да обавља. Послодавци и надлежни истичу да би овако организован рад могао да донесе низ олакшица и раднику, и послодавцу.
Радом у кући сматра се када је неопходно да запослени има одређена средства за рад која обезбеђује, инсталира и одржава послодавац у стану запосленог. Уколико , међуитм, посао није везан за место становања запосленог или фирму, односно кад запослени послодавцу може да достави обављени посао, реч је о послу на даљину.
Помоћник министра за рад Зоран Лазић рекао је да измењени Закон о раду пружа могућност рада од куће и на даљину само је потребно да се радник и послодавац о томе договоре.
Притом, каже, прописано је да запослени који ради од куће и запослени који ради у фирми морају имати иста права из радног односа и висину зараде, а изузетак су специфичности као што је топли оброк, регрес, плаћање превоза.
Закон не предвиђа за које тачно послове се такав рад може уговорити, али су области деловања широке, каже Лазић, а као пример навео је ИТ сектор и генерално послове везане за рад на компјутеру.
Генерални секретар Уније послодаваца Србије Душан Коруноски, пак, сматра да правна регулатива у Србији касни за светском и да ова клаузула у закону само озваничава фактичко стање, односно нешто што већ постоји и што је и до сада постојало у примени, али је било кажњиво.
"Једино побољшање је то што нешто што није било изричито прописано, попут рада од куће, неће више бити кажњиво дело, као што је бирократија инспекцијских служби у Србији до сада тумачила ту врсту рада", рекао је Коруноски.
У ИТ сектору, каже, оваква организација посла је већ годинама правило, а рад од куће може донети благо финансијско растерећење послодаваца - неплаћања трошкова превоза запосленог до радног места, што је, како сматра, до сада била бесмислена накнада.
“Програмирање, одржавање презентација и безбедности на Интернету, разни послови у ИТ индустрији, могу да се организују ван просторија послодавца”, навео је Коруноски придодавши И пројектовање у грађевинарству, дизајнерске услуге, разне врсте финансијских услуга као и све врсте послова који су до сада могли да буду поверени тзв. спољним сарадницима.
"Многим стручњацима оваква клаузула ће одговарати јер је рад путем Интернета и од куће много удобнији од свакодневног путовања на посао. Са друге стране, осим смањених трошкова за превоз радника, послодавци ће смањити квадратуре потребних пословних простора за обављање својих делатности, што би могло, у незнатној мери, да појефтини опште пословање привреде", навео је Коруноски.
Први и најпознатији светски пример овакве организације увели су 90. их година неки од најпознатијих светских архитектонских бироа, попут бироа Нормана Фостера који је развио три просторије на различитим странама света и запослени су радили у сменама од по осам часова, шаљући једни другима материјале путем Интернета на даљу разраду.
Такође, тимови који се баве разлицитим пројектима из области консалтинга, организују рад од куће у сменама јер тако за најкраће време могу услужити клијента и бити најконкурентнији на тржишту. Ова пракса је већ присутна у раду консултаната у најразлицитијим областима, објашњава Коруноски.
И власник хрватске Инфоарена Групе Томислав Гаваци указао је на погодности одредби Закона када је реч о раду од куће који је већ у примени И у Хрватској И у Словенији.Реч је о новом тренду, изузетно квалитетном, посебно у сегменту потенцијала за запошљавање, поготово жена које имају породицу, рекао је Гаваци.
"Могу вам рећи да смо ми већ шест година у том моделу, радимо од куће и имамо врло добре резултате", рекао је Гаваци, који, међутим, напомиње да је једина мана таквог рада велика асоцијализација људи.
