RAZMEŠTANJE TRUPA: Najavljena NATO strategija protiv Rusije polako dobija svoj oblik
PENTAGON – Oko 300 vojnika američke 1. oklopne divizije biće razmešteni na više lokacijama širom Poljske i Baltika do kraja 2015. godine, kako bi uverili nervozne američke saveznike da nisu sami, najavio je vrhovni komandant američkih snaga u Evropi general potpukovnik Ben Hodžiz, povodom nedavnih ''ruskih upada na teritoriju Ukrajine''.
General Hodžiz takođe je rekao novinarima u Pentagonu, putem telekonferencije, da će se razmeštanje američkih snaga u Litvaniji, Letoniji i Estoniji nastaviti i u 2016. godine. Zamišljeno je da ove trupe budu deo Snaga za brzo reagovanje – vojne sile čije osnivanje je NATO najavio još u avgustu – koje su predviđene da brzo reaguju u slučaju ''ruske agresije u Istočnoj Evropi''. Prema pisanju ''Njujork tajmsa'', Alijansa planira da stvori silu od 4.000 vojnika koji će biti sposobni za brzo razmeštanje u istočnoj Evropi, gde bi naoružanje i druga logistička podrška bila unapred dislocirana.
Najava generala Hodžiza došla je istog dana kada je ukrajinski predsednik Petro Porošenko najavio da će njegova zemlja održati referendum do kraja 2020. godine o tome da li Ukrajina treba da se pridruži Severnoatlanskoj alijansi, primećuju spoljnopolitički list ''FP''. S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta upozorio da bi članstvo Ukrajine u NATO bilo neprihvatljivo za Moskvu.
Snage za brzo reagovanje
Najava generala Hodžiza takođe po prvi put pruža konkretnije detalje o tome kako će uopšte funkcionisati najavljene Snage za brzo reagovanje NATO pakta. Uz razmeštanje trupa, Hodžiz je rekao da će preporučiti i razmeštanje borbene grupe oklopne brigade sa pratećim tenkovima i oklopnim transporterima, bilo u Rumuniji, Poljskoj ili nekoj od zemalja Baltika.
General je dodao da je uveren da će evropski saveznici, poput Britanije i Francuske, koji su poslednjih godina smanjivali izdatke za vojni budžete svojih država, ipak preuzeti nove finansijske obaveze i pomognu u finansiranju novih vojnih snaga. "Nikada nisam video NATO alijansu tako ujedinjenu kao po završetku samita u Velsu," rekao je Hodžiz.
U ponedeljak je i novi šef NATO saveza Jens Stoltenberg pozvao evropske zemlje da povećaju finansijske obaveze prema svojim oružanim snagama i tako pomognu u stvaranju snaga koje će predstavljati "vrh koplja", odnosno "snage visoke spremnosti sposobne za brzo reagovanje".
"Očekuje se da svi saveznici podele deo tereta, u smislu potrošnje, u smislu sposobnosti, pa tako i u pogledu doprinosa našim operacijama", rekao je Stoltenberg. U mirnim vremenima, dodao je on, smanjene troškova odbrane imalo je smisla. "Ali mi ne živimo u mirnim vremenima", zaključio je novi šef NATO saveza.
Stoltenbergovi zaključci, u kombinaciji sa novim detaljima o planiranim Snagama za brzo reagovanje i potencijalnom pristupanju Ukrajine u NATO, verovatno će učiniti malo da se smanje tenzije između Rusije i NATO saveza. U intervjuu za ruske državne medija u nedelju, Putin je optužio Alijansu da podriva snagu Rusije.
"Čim se podignemo, neke druge nacije odmah osete potrebu da gurnu Rusiju po strani, da je postave 'tamo gde i pripada', da je uspore", izjavio je Putin za agenciju Itar Tass.
Pogledajte još:
- EKONOMSKI RAT: Ruše cenu nafte da bi srušili Rusiju (VIDEO)
- LIBIJA: Sudbina male zemlje koja je htela da prkosi svetskim silama
- Zašto se Evropa plaši Rusije?
