РАЗМЕШТАЊЕ ТРУПА: Најављена НАТО стратегија против Русије полако добија свој облик

Генерал Хоџиз такође је рекао новинарима у Пентагону, путем телеконференције, да ће се размештање америчких снага у Литванији, Летонији и Естонији наставити и у 2016. године. Замишљено је да ове трупе буду део Снага за брзо реаговање – војне силе чије оснивање је НАТО најавио још у августу – које су предвиђене да брзо реагују у случају ''руске агресије у Источној Европи''. Према писању ''Њујорк тајмса'', Алијанса планира да створи силу од 4.000 војника који ће бити способни за брзо размештање у источној Европи, где би наоружање и друга логистичка подршка била унапред дислоцирана.

Најава генерала Хоџиза дошла је истог дана када је украјински председник Петро Порошенко најавио да ће његова земља одржати референдум до краја 2020. године о томе да ли Украјина треба да се придружи Северноатланској алијанси, примећују спољнополитички лист ''ФП''. С друге стране, руски председник Владимир Путин је више пута упозорио да би чланство Украјине у НАТО било неприхватљиво за Москву.

Снаге за брзо реаговање

Најава генерала Хоџиза такође по први пут пружа конкретније детаље о томе како ће уопште функционисати најављене Снаге за брзо реаговање НАТО пакта. Уз размештање трупа, Хоџиз је рекао да ће препоручити и размештање борбене групе оклопне бригаде са пратећим тенковима и оклопним транспортерима, било у Румунији, Пољској или некој од земаља Балтика.

Генерал је додао да је уверен да ће европски савезници, попут Британије и Француске, који су последњих година смањивали издатке за војни буџете својих држава, ипак преузети нове финансијске обавезе и помогну у финансирању нових војних снага. "Никада нисам видео НАТО алијансу тако уједињену као по завршетку самита у Велсу," рекао је Хоџиз.

У понедељак је и нови шеф НАТО савеза Јенс Столтенберг позвао европске земље да повећају финансијске обавезе према својим оружаним снагама и тако помогну у стварању снага које ће представљати "врх копља", односно "снаге високе спремности способне за брзо реаговање".

"Очекује се да сви савезници поделе део терета, у смислу потрошње, у смислу способности, па тако и у погледу доприноса нашим операцијама", рекао је Столтенберг. У мирним временима, додао је он, смањене трошкова одбране имало је смисла. "Али ми не живимо у мирним временима", закључио је нови шеф НАТО савеза.

Столтенбергови закључци, у комбинацији са новим детаљима о планираним Снагама за брзо реаговање и потенцијалном приступању Украјине у НАТО, вероватно ће учинити мало да се смање тензије између Русије и НАТО савеза. У интервјуу за руске државне медија у недељу, Путин је оптужио Алијансу да подрива снагу Русије. 

"Чим се подигнемо, неке друге нације одмах осете потребу да гурну Русију по страни, да је поставе 'tamo где и припада', да је успоре", изјавио је Путин за агенцију Итар Tass.

Погледајте још:

- ЕКОНОМСКИ РАТ: Руше цену нафте да би срушили Русију (ВИДЕО)

- ЛИБИЈА: Судбина мале земље која је хтела да пркоси светским силама

- Зашто се Европа плаши Русије?