Romani o Severnoj Koreji i Istanbulu

Džonson je priredio iznenađenje čitaocima u svetu pošto je podigao zastor sa najtajnovitije zemlje Severne Koreje i to mu je donelo prošle godine dragocenu "Pulicerovu nagradu", dok je nova literarna zvezda Turske Nermin JiIderin dotakla veoma aktuelnu temu, a to je sukob španske i turske kulture na primeru mešovitog braka i sa ovim delom je ušla u najuži izbor za evropsku nagradu.

Kao urednica obe knjige Gordana Subotić je posebnio bila impresionirana delom Džonsona koji je zaintrigiran tragičnim stanjem u zemlji čije stanovništvo umire od gladi dok politička vrhuška razvija svoje atomske programe, gde čitave porodice borave u radnim logorima, jer su se na neki potpuno nedužan način zamerili vlastodršcima.

Da bi što uverljivije opisao život u Severnoj Koreji koja je uglavnom zatvorena za Amerikance, Džonson je uspeo da dobije šansu da ipak uđe u zemlju i tako je nastao roman koji fascinira svojom egzotičnošću jer niko, pa ni sami žitelji Severne Koreje nemaju pravu sliku o zemlji u kojoj se deca uče od malih nogu da žive u najvećoj i najmoćnijoj zemlji na svetu.

Roman Turkinje, koja već dugo godina živi u Španiji, Nermin Jildirin nije turska sapunica, a nije ni neka od brojnih kopija romana nobelovca Orhana Pamuka jer ona zadire u jednu od bolnih tačaka sa kojima se sreću mnogi mešoviti brakovi u evropskim zemljama gde se lokalne devojke udaju za naočite gastarbajtere iz drugih kulturnih sredina.

U ovom slučaju to je prica o Španjolki udatoj za Turčina i njihov brak se smatra za uspešan sve dok jednog dana Ejup ne nestane bez traga. Potraga, u kojoj joj pomaže muževljev dnevnik vodi Pilar do njegove porodice koja ne želi snaju strankinju i pravi joj smetnje na svakom koraku, jer su uvereni da je Ejupu bolje među "svojima" nego u dalekom svetu druge kulture koja mu je strana.