SARADNJA NAJVEĆIH: Rusija i Kina prave najdužu brzu prugu na svetu
Dve zemlje, jedna najmnogoljudnija, druga najveća, razmatraju izgradnju 7.ooo km duge železnice, projekta sa velikim ekonomskim potencijalom ali i simbolikom.
Kina i Rusija razmatraju mogućnost gradnje pruge velike brzine koja bi povezala Moskvu i Peking, a koja bi istu razdaljinu skratila sa šest dana puta, koliko danas treba Transsibirskom železnicom, na samo dva.
Vrednost projekta je 180 milijardi evra. Pruga bi bila duga oko 7.ooo kilometara, što je triput više od aktuelne najduže brze pruge na svetu, one koja povezuje Peking sa Gvangžuom.
Poslednja faza zbližavanja između Pekina i Moskve umnogome je posledica pritiska Zapada na Rusiju zbog ukrajinske krize, a u kojoj Kina ili drži stranu Rusije ili je imuna na zahteve Zapada da i sama pritisne Moskvu.
Realizacija projekta bila bi ogroman simbol spona koje vežu Rusiju i Kinu, zemalja čiji bliski odnosi datiraju još od vremena Sovjetskog Saveza, zemalja koje neretko istovetno glasaju u Savetu bezbednosti UN.
Prilikom posete kineskog premijera Rusiji, Lija Kećjanga, dve zemlje su potpisale memorandum o razumevanju u okviru kojeg je Peking izrazio spremnost za gradnju brze železnice koja bi od ruske prestonice išla preko Kazanja i naftom bogatog Tatarstana na istok. Ta deonica, duga 803 km, bila bi samo prva etapa u saobraćajnici koja bi na koncu dosegla glavni grad Kine.
Aktuelna veza između dve prestonice je Transsibirska pruga, koja spaja Moskvu i Vladivostok, sa koje se skreće i prolazi kroz mongolski glavni grad, Ulan Bator. Redovna linija Moskva-Peking uvedena je 1954. i ona saobraća i danas, sa dva polaska sedmično.
Nova pruga skratila bi trajanje puta sa šest na dva dana, piše "Bejžing tajms" reči Vanga Mengšua, člana Kineske inženjerske akademije, stručnjaka za gradnju tunela i pruga. Cena kilometra pruge izašla bi na 26 miliona evra.
"Uz obezbeđenu finansijsku konstrukciju, projekat bi bio gotov za najmanje pet godina", izjavio je Menšu.
Njegove reči nisu neverovatne jer je Kina za manje od deset godina uspela da sazda najdužu mrežu brzih pruga na svetu. Doduše, monumentalno ostvarenje Kina nije uspela da izgradi potpuno sama. Važan činilac bila je tehnologija koju su dale strane kompanije: francuski "Alstom", nemački "Simens" i japanska "Teška industrija Kavasaki".
U međuvremenu, Kinezi su uznapredovali na ovom polju do te mere da se već bave izvozom tehnologije gradnje brzih pruga. Tako su preduzeća iz najmnogoljudnije zemlje sveta odabrana da grade pruge velike brzine u Venecueli i Turskoj.
