САРАДЊА НАЈВЕЋИХ: Русија и Кина праве најдужу брзу пругу на свету
Две земље, једна најмногољуднија, друга највећа, разматрају изградњу 7.ооо км дуге железнице, пројекта са великим економским потенцијалом али и симболиком.
Кина и Русија разматрају могућност градње пруге велике брзине која би повезала Москву и Пекинг, а која би исту раздаљину скратила са шест дана пута, колико данас треба Транссибирском железницом, на само два.
Вредност пројекта је 180 милијарди евра. Пруга би била дуга око 7.ооо километара, што је трипут више од актуелне најдуже брзе пруге на свету, оне која повезује Пекинг са Гвангжуом.
Последња фаза зближавања између Пекина и Москве умногоме је последица притиска Запада на Русију због украјинске кризе, а у којој Кина или држи страну Русије или је имуна на захтеве Запада да и сама притисне Москву.
Реализација пројекта била би огроман симбол спона које вежу Русију и Кину, земаља чији блиски односи датирају још од времена Совјетског Савеза, земаља које неретко истоветно гласају у Савету безбедности УН.
Приликом посете кинеског премијера Русији, Лија Кећјанга, две земље су потписале меморандум о разумевању у оквиру којег је Пекинг изразио спремност за градњу брзе железнице која би од руске престонице ишла преко Казања и нафтом богатог Татарстана на исток. Та деоница, дуга 803 км, била би само прва етапа у саобраћајници која би на концу досегла главни град Кине.
Актуелна веза између две престонице је Транссибирска пруга, која спаја Москву и Владивосток, са које се скреће и пролази кроз монголски главни град, Улан Батор. Редовна линија Москва-Пекинг уведена је 1954. и она саобраћа и данас, са два поласка седмично.
Нова пруга скратила би трајање пута са шест на два дана, пише "Бејжинг тајмс" речи Ванга Менгшуа, члана Кинеске инжењерске академије, стручњака за градњу тунела и пруга. Цена километра пруге изашла би на 26 милиона евра.
"Уз обезбеђену финансијску конструкцију, пројекат би био готов за најмање пет година", изјавио је Меншу.
Његове речи нису невероватне јер је Кина за мање од десет година успела да сазда најдужу мрежу брзих пруга на свету. Додуше, монументално остварење Кина није успела да изгради потпуно сама. Важан чинилац била је технологија коју су дале стране компаније: француски "Алстом", немачки "Сименс" и јапанска "Тешка индустрија Кавасаки".
У међувремену, Кинези су узнапредовали на овом пољу до те мере да се већ баве извозом технологије градње брзих пруга. Тако су предузећа из најмногољудније земље света одабрана да граде пруге велике брзине у Венецуели и Турској.
