SAMIT NATO PAKTA - Oland: Odluka o isporuci "mistrala" u oktobru
NJUPORT - Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je danas da će u oktobru doneti konačnu odluku o isporuci Rusiji dva nosača helikoptera "mistral", kao što je i planirano na osnovu ugovora vrednog 1,2 milijardi evra.
"Odluku ću doneti krajem oktobra, i to na osnovu situacije na terenu", rekao je on objašnjavajući to primenom upravo postignutog dogovora o prekidu vatre u Ukrajini, što je izazvalo nade skorom okončanju sukoba na istoku zemlje.
Oland je juče ponovio da ugovor o prodaji nosača helikoptera "mistral" Rusiji nije raskinut niti suspendovan, već da će to zavisiti od razvoja situacije u narednim nedeljama.
Rasmusen: Usvojeni planovi za “udarnu pesnicu“
Lideri zemalja članica NATO usvojili su danas planove za formiranje nove jedinice za brzo reagovanje, koja će biti “udarna pesnica” Alijanse, saopštio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen drugog dana samita u Velsu.
On je na konferenciji za medije u Njuportu kod Kardifa objavio da će ova jedinica imati nekoliko hiljada pripadnika raznih vidova vojske i biti “udarna pesnica” NATO, spremna da u vrlo kratkom roku bude poslata na bilo koju tačku globusa.
Rasmusen je ukazao da glavni bezbednosni izazov za NATO na istočnom krilu, jer je Rusija svojim napadom na Ukrajinu promenila bezbednosnu situaciju u Evropi.
“NATO će održavati konstantno prisustvo na istoku, gde će se naše snage često rotirati, a biće izgrađena i nova postrojenja za prihvat nove jedinice, ukoliko bude potrebno da se ona tamo uputi”, rekao je generalni sekretar.
Kameron: Branićemo istočnu Evropu
U velškom gradu Njuportu jutros je počeo drugi dan samita NATO na kome bi trebalo da se donesu ključne odluke o formiranju udarne jedinice za brzo reagovanje NATO i o proširenju evropskih i američkih sankcija Rusiji.
“Danas imamo mnogo posla”, saopštio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen u uvodnom govoru učesnicima samita i istakao da ne treba sumnjati u rešenost Alijanse da brani sve svoje članice.
Britanski premijer Dejvid Kameron, koji je domaćin skupa, je rekao da je Britanija spremna da odvoji 3500 vojnika za novu udarnu jedinicu NATO za brzo reagovanje, čije je osnivanje ranije najavio Rasmusen.
“Moramo da stvorimo nove kapacitete kako bismo svim našim ljudima osigurali bezbednost i uverili istočnoevropske partnere da će ih NATO braniti”, rekao je on, optužujući Rusiju da slanjem trupa u Ukrajinu ugrožava mir u Evropi.
Juče je dogovoreno da će nova udarna jedinica biti sastavljena od nekoliko hiljada pripadnika kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga, uz učesće specijalnih jedinica, a komandni štab će biti u poljskom gradu Šćećinu.
Ðukanović: Poziv za članstvo u NATO 2015.
Crnogorski premijer Milo Ðukanović izjavio je da ga ocene koje je čuo tokom Samita NATO saveza u Velsu uveravaju da će Crna Gora tokom 2015. dobiti poziv za članstvo u Alijansi.
Ðukanović je uveren da je ovo poslednji Samit na kojem Crna Gora učestvuje u statusu aspiranta.
"Sve ocene koje sam čuo govore o tome da su oni registrovali progres i da veruju da će Crna Gora tokom 2015. zavrediti poziv za članstvo", poručio je u izjavi Televiziji Crne Gore Ðukanović, koji na poziv generalnog sekretara NATO saveza Andersa Fog Rasmusena učestvuje na 26. Samitu Alijanse u Velsu.
Premijer je precizirao da je drzava napravila progres u četiri oblasti iz NATO agende i da ostaje još jedan deo posla, istakavši odlučnost Crne Gore da u predstojećih godinu dana obezbedi dalji progres koji bi rezultirao pozivom za članstvo.
Ðukanović smatra i da se načelno može reći da će Crna Gora na Samitu u Velsu dobiti uslovni poziv za članstvo u Alijansi i ne dovodi u pitanje da bi u završnom aktu Samita trebalo da bude potvrđena preporuka ministara inostranih poslova.
Kako kaže, takva odluka za Crnu Goru bi značila ubedljivu potvrdu ispravnosti politike koju vlada vodi i poruka regionu da se proces integracije održi u životu.
SAD i EU o novim snagama NATO i sankcijama Rusiji
U velškom gradu Njuportu je počeo drugi dan samita NATO, na kome bi trebalo da se donesu ključne odluke o formiranju udarne jedinice za brzo reagovanje NATO, kao i proširenju evropskih i američkih sankcija Rusiji.
Juče je dogovoreno da će nova udarna jedinica za brze intervencije, čije je formiranje pre samita najavio generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, biti sastavljena od oko 4.000 pripadnika kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga, kao i od pripadnika specijalnih jedinica.
Ta jedinica, međutim, neće biti stacionirana na istočnoj granici NATO, kao što su želele Poljska i baltičke zemlje koje se pribojavaju pokušaja Rusije da proširi sferu uticaja na bivše članice istočnog bloka, koje su sada NATO.
Zasad se ne zna gde će biti baza ove jedinice, ali je poljski predsednik Bronislav Komorovski juče saopštio novinarima da će u njegovoj zemlji biti izgrađeni aerodromi i ostala postrojenja za prihvat jedinice, ukoliko bude potrebno da bude upućena u Poljsku.
Američki predsednik Barak Obama i evropski lideri koji učestvuju na samitu u Velsu bi trebalo da se usaglase i o novim sankcijama Rusiji, koja je zbog navodne podrške proruskim snagama u Ukrajini već meta “ciljanih mera” SAD i EU.
Nove mere bi, prema predlogu koji je juče sastavila Evropska komisija, trebalo da pogode nekoliko ruskih banaka i energetskih preduzeća i uvede embargo na izvoz oružja i nekih tehnologija u Rusiju.
Na samitu će danas biti reči i o planskom povlačenju iz Avganistana, kao i o eventualnom angažovanju pojedinih zemalja članica u suzbijanju džihadista iz “Islamske države” u Iraku i Siriji. Iako NATO kao savez nije uključen u vazdušne udare protiv IS u Iraku, Obama je tražio od individualnih članica da se uključe u tu akciju.
Vesti prvog dana NATO samita pogledajte ovde.
