САМИТ НАТО ПАКТА - Оланд: Одлука о испоруци "мистрала" у октобру
ЊУПОРТ - Француски председник Франсоа Оланд рекао је данас да ће у октобру донети коначну одлуку о испоруци Русији два носача хеликоптера "мистрал", као што је и планирано на основу уговора вредног 1,2 милијарди евра.
"Одлуку ћу донети крајем октобра, и то на основу ситуације на терену", рекао је он објашњавајући то применом управо постигнутог договора о прекиду ватре у Украјини, што је изазвало наде скором окончању сукоба на истоку земље.
Оланд је јуче поновио да уговор о продаји носача хеликоптера "мистрал" Русији није раскинут нити суспендован, већ да ће то зависити од развоја ситуације у наредним недељама.
Расмусен: Усвојени планови за “ударну песницу“
Лидери земаља чланица НАТО усвојили су данас планове за формирање нове јединице за брзо реаговање, која ће бити “ударна песница” Алијансе, саопштио је генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен другог дана самита у Велсу.
Он је на конференцији за медије у Њупорту код Кардифа објавио да ће ова јединица имати неколико хиљада припадника разних видова војске и бити “ударна песница” НАТО, спремна да у врло кратком року буде послата на било коју тачку глобуса.
Расмусен је указао да главни безбедносни изазов за НАТО на источном крилу, јер је Русија својим нападом на Украјину променила безбедносну ситуацију у Европи.
“НАТО ће одржавати константно присуство на истоку, где ће се наше снаге често ротирати, а биће изграђена и нова постројења за прихват нове јединице, уколико буде потребно да се она тамо упути”, рекао је генерални секретар.
Камерон: Бранићемо источну Европу
У велшком граду Њупорту јутрос је почео други дан самита НАТО на коме би требало да се донесу кључне одлуке о формирању ударне јединице за брзо реаговање НАТО и о проширењу европских и америчких санкција Русији.
“Данас имамо много посла”, саопштио је генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен у уводном говору учесницима самита и истакао да не треба сумњати у решеност Алијансе да брани све своје чланице.
Британски премијер Дејвид Камерон, који је домаћин скупа, је рекао да је Британија спремна да одвоји 3500 војника за нову ударну јединицу НАТО за брзо реаговање, чије је оснивање раније најавио Расмусен.
“Морамо да створимо нове капацитете како бисмо свим нашим људима осигурали безбедност и уверили источноевропске партнере да ће их НАТО бранити”, рекао је он, оптужујући Русију да слањем трупа у Украјину угрожава мир у Европи.
Јуче је договорено да ће нова ударна јединица бити састављена од неколико хиљада припадника копнених, поморских и ваздушних снага, уз учесће специјалних јединица, а командни штаб ће бити у пољском граду Шћећину.
Ђукановић: Позив за чланство у НАТО 2015.
Црногорски премијер Мило Ђукановић изјавио је да га оцене које је чуо током Самита НАТО савеза у Велсу уверавају да ће Црна Гора током 2015. добити позив за чланство у Алијанси.
Ђукановић је уверен да је ово последњи Самит на којем Црна Гора учествује у статусу аспиранта.
"Све оцене које сам чуо говоре о томе да су они регистровали прогрес и да верују да ће Црна Гора током 2015. завредити позив за чланство", поручио је у изјави Телевизији Црне Горе Ђукановић, који на позив генералног секретара НАТО савеза Андерса Фог Расмусена учествује на 26. Самиту Алијансе у Велсу.
Премијер је прецизирао да је дрзава направила прогрес у четири области из НАТО агенде и да остаје још један део посла, истакавши одлучност Црне Горе да у предстојећих годину дана обезбеди даљи прогрес који би резултирао позивом за чланство.
Ђукановић сматра и да се начелно може рећи да ће Црна Гора на Самиту у Велсу добити условни позив за чланство у Алијанси и не доводи у питање да би у завршном акту Самита требало да буде потврђена препорука министара иностраних послова.
Како каже, таква одлука за Црну Гору би значила убедљиву потврду исправности политике коју влада води и порука региону да се процес интеграције одржи у животу.
САД и ЕУ о новим снагама НАТО и санкцијама Русији
У велшком граду Њупорту је почео други дан самита НАТО, на коме би требало да се донесу кључне одлуке о формирању ударне јединице за брзо реаговање НАТО, као и проширењу европских и америчких санкција Русији.
Јуче је договорено да ће нова ударна јединица за брзе интервенције, чије је формирање пре самита најавио генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, бити састављена од око 4.000 припадника копнених, поморских и ваздушних снага, као и од припадника специјалних јединица.
Та јединица, међутим, неће бити стационирана на источној граници НАТО, као што су желеле Пољска и балтичке земље које се прибојавају покушаја Русије да прошири сферу утицаја на бивше чланице источног блока, које су сада НАТО.
Засад се не зна где ће бити база ове јединице, али је пољски председник Бронислав Коморовски јуче саопштио новинарима да ће у његовој земљи бити изграђени аеродроми и остала постројења за прихват јединице, уколико буде потребно да буде упућена у Пољску.
Амерички председник Барак Обама и европски лидери који учествују на самиту у Велсу би требало да се усагласе и о новим санкцијама Русији, која је због наводне подршке проруским снагама у Украјини већ мета “циљаних мера” САД и ЕУ.
Нове мере би, према предлогу који је јуче саставила Европска комисија, требало да погоде неколико руских банака и енергетских предузећа и уведе ембарго на извоз оружја и неких технологија у Русију.
На самиту ће данас бити речи и о планском повлачењу из Авганистана, као и о евентуалном ангажовању појединих земаља чланица у сузбијању џихадиста из “Исламске државе” у Ираку и Сирији. Иако НАТО као савез није укључен у ваздушне ударе против ИС у Ираку, Обама је тражио од индивидуалних чланица да се укључе у ту акцију.
Вести првог дана НАТО самита погледајте овде.