Sanitet iz Velikog rata nije zaboravljen
BEOGRAD - Zadatak današnjih generacija zdravstvenih radnika u Srbiji je da nikad ne zaborave slavna dela i podvige prethodnika i da izvuku pouke iz njihovih iskustava, rekao je danas načelnik Vojnomedicinske akademije prof. dr Marijan Novaković, otvarajući simpozijum "Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu".
Na skupu povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, on je istakao da su pouke za današnje vreme da "treba objediniti sve raspoložive kapacitete i maksimalno razvijati jedinstvenu zdravstvenu službu".
"Srpski vojni sanitet je značajno doprineo jednoj od najvećih pobeda naše vojske u istoriji", rekao je Novaković, navodeći da su njegove glavne odlike bile savremena organizacija, ratna hirurgija na nivou najboljih u Evropi tog doba, visoka etika i združenost svih ljudskih i zdravstvenih resursa koji su bili stavljeni u službu odbrane zemlje.
On je podsetio da se ove godine obeležavaju još dva važna jubileja - 175 godina Srpskog vojnog saniteta i 175 godina od osnivanja prve srpske vojne bolnice, čije tradicije nastavlja VMA.
"Najstrašnija reč u istoriji jednog naroda je zaborav, jer narod bez prošlosti je narod bez budućnosti", upozorio je prof. dr Aleksandar Nedok, čiji je deda major dr Josif Nedok aktivno učestvovao u lečenju ranjenika i bolesnika u Prvom svetskom ratu i čiji je otac takođe bio lekar-oficir srpske vojske.
Ističući da je poslednjih godina, uprkos veliki organizacionim i finansijskim problemima, održano nekoliko simpozijuma i objavljeno nekoliko važnih knjiga i monografija, sa celokupnom građom koja se mogla skupiti iz arhiva, on je rekao da je time spasen od zaborava i deo istorije koji se odnosi na ulogu srpskog vojnog saniteta u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.
Osobine njegovih pripadnika su bile "duboka plemenitost i samopregor", naveo je Nedok i podsetio na podatak da su za vreme epidemije pegavog tifusa posle Kolubarske bitke umrla 122 lekara, koji nisu hteli da ostave bolesne i ranjene. Od sanitetskih kapetana jedva da je poneko preživeo, a od sanitetskih poručnika niko.
Govoreći o visokoj etičnosti pripadnika ove službe, penzionisani general dr Veljko Todorović je citirao jedan od članova iz pravilnika kojim su se rukovodili, koji je glasio: ''Svaku medicinsku pomoć sanitet je dužan pružiti neprijateljskom, kao i svom vojniku".
"Put do pobede u Prvom svetskom ratu za Srbiju je bio krvav, da krvaviji ne može biti", rekao je general-major u penziji Milisav Sekulić, navodeći da su ukupni vojnički gubici bili 402.435 ljudi.
Prema proceni koja je izneta na Konferenciji mira u Parizu, Srbija je u tom ratu izgubila 28 odsto ukupnog stanovništva - ubijeno ili umrlo je 1.247.435 vojnika i civila.
"Prvi svetski rat je bio herojski period, ne samo za naš vojni sanitet već i za narod u celini", istakao je predsednik Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva (SLD) prof. dr Pavle Milenković, dodajući da taj deo srpske istorije zaslužuje veću pažnju istraživača.
Skup su organizovali Uprava za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane i Akademija medicinskih nauka SLD.
Pogledajte i: Bitka za Fler-Korselet
