Санитет из Великог рата није заборављен
БЕОГРАД - Задатак данашњих генерација здравствених радника у Србији је да никад не забораве славна дела и подвиге претходника и да извуку поуке из њихових искустава, рекао је данас начелник Војномедицинске академије проф. др Маријан Новаковић, отварајући симпозијум "Српски војни санитет у Првом светском рату".
На скупу поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, он је истакао да су поуке за данашње време да "треба објединити све расположиве капацитете и максимално развијати јединствену здравствену службу".
"Српски војни санитет је значајно допринео једној од највећих победа наше војске у историји", рекао је Новаковић, наводећи да су његове главне одлике биле савремена организација, ратна хирургија на нивоу најбољих у Европи тог доба, висока етика и здруженост свих људских и здравствених ресурса који су били стављени у службу одбране земље.
Он је подсетио да се ове године обележавају још два важна јубилеја - 175 година Српског војног санитета и 175 година од оснивања прве српске војне болнице, чије традиције наставља ВМА.
"Најстрашнија реч у историји једног народа је заборав, јер народ без прошлости је народ без будућности", упозорио је проф. др Александар Недок, чији је деда мајор др Јосиф Недок активно учествовао у лечењу рањеника и болесника у Првом светском рату и чији је отац такође био лекар-официр српске војске.
Истичући да је последњих година, упркос велики организационим и финансијским проблемима, одржано неколико симпозијума и објављено неколико важних књига и монографија, са целокупном грађом која се могла скупити из архива, он је рекао да је тиме спасен од заборава и део историје који се односи на улогу српског војног санитета у балканским ратовима и Првом светском рату.
Особине његових припадника су биле "дубока племенитост и самопрегор", навео је Недок и подсетио на податак да су за време епидемије пегавог тифуса после Колубарске битке умрла 122 лекара, који нису хтели да оставе болесне и рањене. Од санитетских капетана једва да је понеко преживео, а од санитетских поручника нико.
Говорећи о високој етичности припадника ове службе, пензионисани генерал др Вељко Тодоровић је цитирао један од чланова из правилника којим су се руководили, који је гласио: ''Svaku медицинску помоћ санитет је дужан пружити непријатељском, као и свом војнику".
"Пут до победе у Првом светском рату за Србију је био крвав, да крвавији не може бити", рекао је генерал-мајор у пензији Милисав Секулић, наводећи да су укупни војнички губици били 402.435 људи.
Према процени која је изнета на Конференцији мира у Паризу, Србија је у том рату изгубила 28 одсто укупног становништва - убијено или умрло је 1.247.435 војника и цивила.
"Први светски рат је био херојски период, не само за наш војни санитет већ и за народ у целини", истакао је председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва (СЛД) проф. др Павле Миленковић, додајући да тај део српске историје заслужује већу пажњу истраживача.
Скуп су организовали Управа за војно здравство Министарства одбране и Академија медицинских наука СЛД.
Погледајте и: Битка за Флер-Корселет