SIRIJSKO NEBO KAO POLJE SUKOBA: Da li će se Rusija i Zapad obračunati na njemu?!
Nebo iznad Sirije je potencijalno žarište sukoba između Rusije i Zapada.
Naime, mogućnost za uključivanje NATO snaga u rešavanje krize se povećala nakon što su ruski avioni, koji bombarduju položaje Islamske države u Siriji, narušili vazdušni prostor Turske.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio je Rusiju da NATO situaciju shvata ozbiljno i da su već ojačali svoje kapacitete i rasporedili snage, posebno u Turskoj.
"NATO je spreman i sposoban da odbrani svoje saveznike, uključujući Tursku, od bilo kakvih pretnji... U Siriji smo videli uznemiravajuću eskalaciju vojnih aktivnosti Rusije. Mi ćemo proceniti najnoviji razvoj situacije i njene posledice za bezbednost alijanse", rekao je on.
Kao je dodao, to se posebno odnosi na nedavno kršenje vazdušnog prostora NATO, koje su izvele ruske vazdušne snage.
Na početku rata vojno vazduhoplovstvo Sirije koristilo je svoju nadmoć da bi bombardovalo pobunjeničke položaje, ali je kasniji razvoj događaja uticao na status sirijske vojske, zbog čega je ruska intervencija postala od ključne važnosti za režim sirijskog predsednika Bašara al Asada.
Prvobitno, rat je premešten u glavna urbana područja, gde je bilo teško napraviti taktičke akcije, mada su sirijski helikopteri i dalje redovno ispuštali barel bombe.
Većina sirijskih vazdušnih baza je uništena
Većina sirijskih vazdušnih baza za borbene avione i helikoptere je zaplenjena i uništena, što je imalo veliki uticaj na Asadove snage da zadrže teritorije.
Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici u regionu počeli su da bombarduju položaje IS u Siriji u avgustu 2014. godine, primenjujući sličan obrazac kao i u Iraku.
Pored koalicije okupljene oko SAD, kojoj pripadaju Bahrein, Jordan, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Velika Britanija, Turska i Francuska su sprovodile napade na položaje IS, dok su se Holandija i Australija ograničile na Irak.
Komunikacija dovedena u pitanje
Sa toliko aktera u Siriji, i uz nedavno uključivanje Rusije, dovodena je u pitanje komunikacija.
Naime, u decembru 2014. godine iračke šiitske snage objavile su informaciju da SAD i Iran vode razgovore o tome kako da se organizuju i odgovore na pretnje IS Bagdadu i drugim iračkim gradovima.
Iran je željno iščekivao da obavesti svet da su SAD morale da se dogovore s tom zemljom o koordinisanju snaga na terenu, dok su SAD bile manje spremne da ugroze pomoć dobijenu od svojih arapskih saveznika.
Za Iran, intervencija Rusije je dobrodošla.
Razlog tome nije samo dugoročno savezništvo, već i to što je Iran saopštio da sprema kopnenu ofanzivu sa snagama Hezbolaha, a Rusi bi pružili pomoć iz vazduha.
Nakon što su se saglasili da će uspostaviti komunikaciju sa Moskvom, zvaničnici SAD naveli su da su zatečeni zbog nedostatka komunikacije sa Rusijom, ističući da su ih Rusi upozorili samo sat vremena pre prvog napada ruskih snaga u Siriji.
Komunikacija SAD i Rusije se poboljšala tokom krize u Ukrajini, te bi imalo smisla da se ona dodatno ojača kada je u pitanju Sirija.
Međutim, ulazak ruskih snaga u vazdušni prostor Turske, za koji Rusija navodi da je u pitanju slučajnost, a NATO smatra neprijateljskim aktom, znatno je povećao ulog.
Turska je već bila svesna činjenice da, uprkos poseti turskog predsednika Redžepa Erdogana Moskvi u septembru ove godine, nije bilo indicija da Rusija namerava da sprovodi vazdušne napade preko turske granice sa Sirijom.
Ogorčeni predsednik Turske izjavio je potom da "napad na Tursku znači napad na NATO".
U međuvremenu, Pentagon je saopštio da je preusmerio dva ratna aviona SAD preko Sirije kako bi izbegao da se približe ruskim letilicama tamo.
