СИРИЈСКО НЕБО КАО ПОЉЕ СУКОБА: Да ли ће се Русија и Запад обрачунати на њему?!
Небо изнад Сирије је потенцијално жариште сукоба између Русије и Запада.
Наиме, могућност за укључивање НАТО снага у решавање кризе се повећала након што су руски авиони, који бомбардују положаје Исламске државе у Сирији, нарушили ваздушни простор Турске.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг упозорио је Русију да НАТО ситуацију схвата озбиљно и да су већ ојачали своје капацитете и распоредили снаге, посебно у Турској.
"НАТО је спреман и способан да одбрани своје савезнике, укључујући Турску, од било каквих претњи... У Сирији смо видели узнемиравајућу ескалацију војних активности Русије. Ми ћемо проценити најновији развој ситуације и њене последице за безбедност алијансе", рекао је он.
Као је додао, то се посебно односи на недавно кршење ваздушног простора НАТО, које су извеле руске ваздушне снаге.
На почетку рата војно ваздухопловство Сирије користило је своју надмоћ да би бомбардовало побуњеничке положаје, али је каснији развој догађаја утицао на статус сиријске војске, због чега је руска интервенција постала од кључне важности за режим сиријског председника Башара ал Асада.
Првобитно, рат је премештен у главна урбана подручја, где је било тешко направити тактичке акције, мада су сиријски хеликоптери и даље редовно испуштали барел бомбе.
Већина сиријских ваздушних база је уништена
Већина сиријских ваздушних база за борбене авионе и хеликоптере је заплењена и уништена, што је имало велики утицај на Асадове снаге да задрже територије.
Сједињене Америчке Државе и њихови савезници у региону почели су да бомбардују положаје ИС у Сирији у августу 2014. године, примењујући сличан образац као и у Ираку.
Поред коалиције окупљене око САД, којој припадају Бахреин, Јордан, Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Велика Британија, Турска и Француска су спроводиле нападе на положаје ИС, док су се Холандија и Аустралија ограничиле на Ирак.
Комуникација доведена у питање
Са толико актера у Сирији, и уз недавно укључивање Русије, доводена је у питање комуникација.
Наиме, у децембру 2014. године ирачке шиитске снаге објавиле су информацију да САД и Иран воде разговоре о томе како да се организују и одговоре на претње ИС Багдаду и другим ирачким градовима.
Иран је жељно ишчекивао да обавести свет да су САД морале да се договоре с том земљом о координисању снага на терену, док су САД биле мање спремне да угрозе помоћ добијену од својих арапских савезника.
За Иран, интервенција Русије је добродошла.
Разлог томе није само дугорочно савезништво, већ и то што је Иран саопштио да спрема копнену офанзиву са снагама Хезболаха, а Руси би пружили помоћ из ваздуха.
Након што су се сагласили да ће успоставити комуникацију са Москвом, званичници САД навели су да су затечени због недостатка комуникације са Русијом, истичући да су их Руси упозорили само сат времена пре првог напада руских снага у Сирији.
Комуникација САД и Русије се побољшала током кризе у Украјини, те би имало смисла да се она додатно ојача када је у питању Сирија.
Међутим, улазак руских снага у ваздушни простор Турске, за који Русија наводи да је у питању случајност, а НАТО сматра непријатељским актом, знатно је повећао улог.
Турска је већ била свесна чињенице да, упркос посети турског председника Реџепа Ердогана Москви у септембру ове године, није било индиција да Русија намерава да спроводи ваздушне нападе преко турске границе са Сиријом.
Огорчени председник Турске изјавио је потом да "напад на Турску значи напад на НАТО".
У међувремену, Пентагон је саопштио да је преусмерио два ратна авиона САД преко Сирије како би избегао да се приближе руским летилицама тамо.