SLAVJANSK: Šta se dešava u gradu u kom je počeo rat u Ukrajini?

Opsada Slavjanska trajala je puna dva meseca, ali je ukrajinska vojska ušla u grad tek kada su pobunjenici odlučili da ga napuste.

Kolona vojne tehnike pobunjenika, pod komandom Igora Strelkova, napustila je grad 5. jula povlačeći se prema Donjecku. Slavjansk je od tada pod punom kontrolom Ukrajine, koja i dalje bezuspešno pokušava da stvori privid normalnog funkcionisanja grada.

Po završetku opsade, interesovanje medija za Slavjansk je nestalo, a dešavanja u gradu su isčezla iz svetskih vesti. Šta se ovih meseci dešavalo u Slavjansku?

Prvih dana posle povlačenja pobunjenika uhapšeno je nekoliko desetina stanovnika pod optužbom da su bili pripadnici snaga samoproglašene Donjecke Narodne Republike, više stotina je privedeno na ispitivanje. Iz Slavjanska i okoline je uklonjen veliki arsenal oružja koji pobunjenici nisu stigli da ponesu.

Stalne racije i zaplene oružja, pojačane kontrole stanovnika i putnika na proputovanju, razminiranje terena i uklanjanje brojnih projektila razbacanih u gradu i okolini su i dalje svakodnevica u Slavjansku.

Prvo su u Slavjansk ušli pripadnici Nacionalne garde Ukrajine, a zatim je bezbednost u gradu preuzeo ukrajinski dobrovoljački bataljon „Sič“.

Kada se situacija malo stabilizovala Slavjansk je postao centar za odmor vojnika koji su se vraćali sa prve linije fronta. Pored grada je improvizovan poligon za obuku dobrovoljaca, tako da iako više nisu na prvoj liniji, građani Slavjanska i dalje imaju priliku da čuju pucnjavu i detonacije.

Prvih dana nakon opsade, u grad su se sjatili pripadnici raznih ekstremističkih ukrajinskih organizacija koje su želele da se obračunaju sa delom stanovništva ovog grada koje je ruske nacionalnosti. Ukrajinska vojska je uložila veliki napor da spreči odmazdu nad civilima. Čak i posle četiri meseca, svake nedelje u gradu se dešavaju demonstracije i skupovi raznih ekstremističkih pokreta.

Osim što je trebalo eliminisati pobunjenike i njihove simpatizere. Ukrajina je želela da izbriše činjenicu da je Slavjansk postao simbol otpora proruskih pobunjenika. Gradu su dodeljena razna počasna zvanja, organizovane kulturne manifestacije sa nacionalnim predznakom, a svuda su postavljeni i ukrajinski nacionalni simboli. Na sve načine pokušava se da Slavjansk postane simbol borbe Ukrajinaca.

Organizovani su grupni dolasci stanovnika drugih ukrajinskih gradova u cilju podrške stanovništvu Slavjanska, u grad zbog podrške dolaze i javne ličnosti, a barem jednom nedeljno se organizuje i povorka automobila koja kroz grad krstari sa zastavama Ukrajine.

U gradu i okolini niču spomenici palim ukrajinskim borcima.

Ukrajina je uložila i ozbiljne napore na obnovi infrastrukture koja je bila jako oštećena tokom borbi. Vlast se odmah bacila na renoviranje škola, tako da je 1. septembra školska godina počela na vreme. Prva sednica lokalnog parlamenta održana je 2. septembra, a  dan kasnije u gradu je proradilo i ulično osvetljenje.

Svake nedelje se organizuju koncerti, često na otvorenom. U Slavjansku je održano i nekoliko sportskih takmičenja, uglavnom iz borilačkih veština.

Prošle nedelje je na otvorenom održan koncert "Pinao ekstremiste" koji se proslavio svirajući sa fantomkom na licu tokom demonstracija u Kijevu.

Uprkos svim naporima, u gradu vlada velika napetost. I dalje je veliki broj izbeglica koje ne žele da se vrate, oni koji su u gradu podnose teret života grada koji se nalazi nadomak ratnih dejstava.

Iz grada i dalje dolaze loše vesti, jedan pripadnik bataljona "Sič" je u utorak izvršio samoubistvo u zgradi policijske stanice. Vlast je pokušala da pripiše tragediju lošem rukovanju oružjem, ali su kasnije objavili da je reč o samoubistvu.

Sa druge strane, vlasti samoproglašene Donjecke Narodne Republike ne odustaju od Slavjanska. Lider pobunjenika Aleksandar Zaharčenko neprestano ponavlja stav da će Slavjansk biti deo samoproglašene Donjecke Narodne Republike.

Iako je trenutno van glavnih medijskih dešavanja, priča o Slavjansku verovatno još uvek nije završena. Njegovi stanovnici, koje obe zaraćene strane žele da prikažu kao simbol svoje borbe, sa neizvesnošću dočekuju naredne mesece.