SPECIFIČAN SLUČAJ: Procedura za izručenje Šešelja mogla bi da potraje

Saša Obradović, koji odlukom Vlade Srbije vodi postupak za vraćanje Šešelja u Hag, rekao je da se postupak izručenja Šešelja ne može otpočeti bez naloga tribunala za njegovo hapšenje, koji Srbiji nije ni dostavljen.

Dostavljena je zapravo samo odluka Žalbenog veća kojom se usvaja zahtev haškog tužilaštva za vraćanje Šešelja u Hag i nalaže Vladi Srbije da ga odmah uhapsi bez nepotrebnog odlaganja, koja je inače poverljiva i nije smela da bude javno objavljena. 

Obradović je najavio da će Srbija, poštovati Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, koji predviđa da je za pokretanje postupka izručenja neopodan i nalog za hapšenje koji bi se okrivljenom uručio prilikom lišenja slobode.

Šešeljev slučaj je specifičan, kako je naveo Obradović jer iz Haga nikada nije stigao nalog za njegovo hapšenje, budući da se on dobrovoljno predao 2003. godine i u pritvoru proveo 12 godina bez prvostepene presude, a pušten je bezuslovno na privremenu slobodu.

Ako i kada taj nalog stigne na adresu Ministarstva pravde Srbije, prema Zakonu bi trebalo da bude prosleđen Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, a Šešelj priveden sudiji za prethodni postupak tog suda.

Sudija za prethodni postupak bi prema zakonu trebalo da utvrdi identitet okrivljenog, da ga upozna sa optužbama za koje se traži, da sasluša njegovo izjašnjenje u vezi sa tim i da utvrdi njegovo zdravstveno stanje, odnosno sposobnost za učestvovanje u postuku.

Takođe bi trebalo da odluči da li je neophodno njegovo zadržavanje u pritvoru do izručenja, ili određivanje druge mere, kao što je kućni pritvor, obavezno javljanje policiji, zabrana komunikacije...

Okrivljeni i njegov branilac, shodno Zakonu, imaju pravo da ulože žalbu na odluku o pritvoru, o kojoj se mora odlučiti u roku od tri dana.

U postupku za predaju, Šešelj bi prema zakonu, morao da ima branioca, a ukoliko ga sam ne izabere, sud će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti.

Ako sudija za prethodni postupak nađe da su ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog, doneće rešenje kojim se to utvrdjuje u roku od tri dana od dana privodjenja okrivljenog.

Zakon kaže da su "pretpostavke za predaju ispunjene ako se utvrdi da se zahtev odnosi na lice protiv kojeg se vodi postupak, da je protiv lica čija se predaja traži potvrđena optužnica u skladu sa odredbama Haškog tribunala, da se radi o delu kažnjivom i po domaćem zakonu i da se radi o krivičnom delu iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog tribunala".

Protiv rešenja o ispunjenosti pretpostavki za izručenje okrivljeni i njegov branilac, kao i tužilac imaju pravo da ulože žalbu tročlanom sudskom veću Odeljenja za ratne zločine u roku od tri dana od prijema rešenja, koje je pak u roku od tri dana od prijema spisa predmeta dužno da o žalbi odluči.

Ukoliko se dogodi da sudija za prethodni postupak rešenjem utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog, on po službenoj dužnosti tročlanom sudskom veću dostavlja to rešenje, zajedno sa spisima predmeta.

Veće može da potvrdi odluku sudije, da je ukine ili preinači u roku od tri dana. Zakon kaže da je rešenje tročlanog sudskog veća pravnosnažno i izvršno, i da se protiv njega ne mogu ulagati vanredni pravni lekovi i ne može se tražiti odlaganje izvršenja.

Pravosnažno i izvršno rešenje suda kojim je utvrđeno da su ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog lica Haškom tribunalu, dostavlja se Ministarstvu pravde koje donosi rešenje o predaji okrivljenog. To rešenje izvršava Ministarstvo unutrašnjih poslova, kaže Zakon o saradnji sa haškim tribunalom.

Cela ova procedura traje desetak dana, ali s obzirom da je ovde reč o specifičnom slučaju gde je okrivljeni na lečenju, Obradović nije želeo da prejudicira koliko će to trajati, kao ni kakva će biti odluka suda.