СПЕЦИФИЧАН СЛУЧАЈ: Процедура за изручење Шешеља могла би да потраје

Саша Обрадовић, који одлуком Владе Србије води поступак за враћање Шешеља у Хаг, рекао је да се поступак изручења Шешеља не може отпочети без налога трибунала за његово хапшење, који Србији није ни достављен.

Достављена је заправо само одлука Жалбеног већа којом се усваја захтев хашког тужилаштва за враћање Шешеља у Хаг и налаже Влади Србије да га одмах ухапси без непотребног одлагања, која је иначе поверљива и није смела да буде јавно објављена. 

Обрадовић је најавио да ће Србија, поштовати Закон о сарадњи са Хашким трибуналом, који предвиђа да је за покретање поступка изручења неоподан и налог за хапшење који би се окривљеном уручио приликом лишења слободе.

Шешељев случај је специфичан, како је навео Обрадовић јер из Хага никада није стигао налог за његово хапшење, будући да се он добровољно предао 2003. године и у притвору провео 12 година без првостепене пресуде, а пуштен је безусловно на привремену слободу.

Ако и када тај налог стигне на адресу Министарства правде Србије, према Закону би требало да буде прослеђен Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, а Шешељ приведен судији за претходни поступак тог суда.

Судија за претходни поступак би према закону требало да утврди идентитет окривљеног, да га упозна са оптужбама за које се тражи, да саслуша његово изјашњење у вези са тим и да утврди његово здравствено стање, односно способност за учествовање у постуку.

Такође би требало да одлучи да ли је неопходно његово задржавање у притвору до изручења, или одређивање друге мере, као што је кућни притвор, обавезно јављање полицији, забрана комуникације...

Окривљени и његов бранилац, сходно Закону, имају право да уложе жалбу на одлуку о притвору, о којој се мора одлучити у року од три дана.

У поступку за предају, Шешељ би према закону, морао да има браниоца, а уколико га сам не изабере, суд ће му поставити браниоца по службеној дужности.

Ако судија за претходни поступак нађе да су испуњене претпоставке за предају окривљеног, донеће решење којим се то утврђује у року од три дана од дана привођења окривљеног.

Закон каже да су "претпоставке за предају испуњене ако се утврди да се захтев односи на лице против којег се води поступак, да је против лица чија се предаја тражи потврђена оптужница у складу са одредбама Хашког трибунала, да се ради о делу кажњивом и по домаћем закону и да се ради о кривичном делу из надлежности Међународног кривичног трибунала".

Против решења о испуњености претпоставки за изручење окривљени и његов бранилац, као и тужилац имају право да уложе жалбу трочланом судском већу Одељења за ратне злочине у року од три дана од пријема решења, које је пак у року од три дана од пријема списа предмета дужно да о жалби одлучи.

Уколико се догоди да судија за претходни поступак решењем утврди да нису испуњене претпоставке за предају окривљеног, он по службеној дужности трочланом судском већу доставља то решење, заједно са списима предмета.

Веће може да потврди одлуку судије, да је укине или преиначи у року од три дана. Закон каже да је решење трочланог судског већа правноснажно и извршно, и да се против њега не могу улагати ванредни правни лекови и не може се тражити одлагање извршења.

Правоснажно и извршно решење суда којим је утврђено да су испуњене претпоставке за предају окривљеног лица Хашком трибуналу, доставља се Министарству правде које доноси решење о предаји окривљеног. То решење извршава Министарство унутрашњих послова, каже Закон о сарадњи са хашким трибуналом.

Цела ова процедура траје десетак дана, али с обзиром да је овде реч о специфичном случају где је окривљени на лечењу, Обрадовић није желео да прејудицира колико ће то трајати, као ни каква ће бити одлука суда.