SRPSKA OPOZICIJA: Generali bez vojske
Nakon neslavnog poraza na prevremenim predsedničkim i republičkim izborima, dojučerašnja vladajuća koalicija se premestila u opozicione redove, ali ne bez borbe. Od optuživanja da su izbori namešteni, pa do unutar-stranačkih samooptuživanja, najveći gubitnici iz prethodne vlasti su napustili fotelje koje su grejale skoro dve decenije.
Na ovogodišnjim prevremenim izborima, opozicija je ostala opozicija, a da se situacija neće promeniti tako lako, pokazuju i lokalni izbori u Majdanpeku, gde nekima ni koalicija nije pomogla da ostvare bolje rezultate.
Na primeru iz Majdanpeka se najbolje vidi slobodan pad posrnule srpske opozicije. Na ovim lokalnim izborima je učestvovalo svega sedam lista. LDP, NDS i URS su u martu, na republičke izbore, izašli svako za sebe, a u septembru su bili zajedno u koaliciji kao grupa građana. Koliko su uspešno sproveli ovu koaliciju, pokazuje „podrška“ od 2.48 odsto glasova. Ako su ranije bili nezadovoljni sa ukupnom podrškom od 9,19 odsto, onda je očigledno da je njihova politika potrošena i da narod jednostavno ne glasa za njih.
Lako je deliti kolač kada ga ima, ali kada su stvari guste, ne samo da se raspadaju stranačke koalicije, već dolazi do osipanja samih stranaka.
Najveći udarac su svakako podnele demokrate. Nakon burnog raskola između tadašnjeg predsednika i potpredsednika Demokratske stranke, Borisa Tadića i Dragana Đilasa, sve oči javnosti su bile uprte u Bojana Pajtića, predsednika pokrajinske vlade Vojvodine. Poslanici DS u vojvođanskom parlamentu počeli su da se osipaju, pa je pitanje koliko dugo će Bojan Pajtić moći da računa na podršku ne samo svojih koalicionih partnera, već i svojih stranačkih kadrova.
Tako je Željko Vidović, dojučerašnji poslanik demokrata u Skupštini Vojvodine, saopštio da je prešao u Srpski pokret obnove, pa je stranka Vuka Draškovića postala parlamentarna u pokrajini.
Interesantno je da je Vidović pre samo dva dana podržao Deklaraciju o ustavnim promenama, koju su inicirali Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata i Nova demokratska strana, a zatim izjavio da se pokajao. Ovo je slika i prilika politike koju opozicija vodi.
Da smo na sportskim tribinama, možda bi „opraštanje ružne prošlosti“ bilo dovoljno, ili da smo u vrtiću, pa kažemo „nisam ja, on je“, ali u politici, ovakve akcije su stvari koje narod ne prašta.
I zbog toga je priča većine političkih partija kako je Srbiji potrebna jaka i stabilna opozicija, prilično apsurdna, ako se uzme u obzir da nisu mogli da se dogovore ni oko datuma sastanka koji je trebalo da bude inicijalna kapisla za stvaranje nove opozicione koalicije. Postalo je bitnije ko je inicijator, nego koja je svrha, a ono što je jasno svakom prosečnom građaninu, je da je jedino što je bitno ovim dugogodišnjim funkcionerima, bitka za vlast.
Ponovo su izašle na videlo nezrele trzavice između domaćih političara, pa je Zoran Živković, lider Nove stranke, izjavio da neće prisustvovati tom sastanku ako bude pozvan i Boris Tadić, njegov „ljuti“ protivnik.
Ono što ovi političari ne shvataju je da im je trenutno najveći protivnik narod, a da svrha opozije ne treba da bude ona sama, jer onda svrha i ne postoji.
Pogledajte i: Savez posrnule srpske opozicije
