STARI BEOGRADSKI HOTELI IMAJU TAJNE: Šta je voleo da pije Ivo Andrić i gde je spavao muž Šeron Stoun?

Kad bi mogli da progovore, najstariji beogradski hoteli bi sigurno imali svakakve zanimljivosti da nam ispričaju. Ipak, mi smo uspeli da iskopamo ponešto i tako ukrademo delić njihove bogate istorije.

Kasina

Jedan od najstarijih beogradskih hotela je hotel “Kasina”, koji je sagrađen još daleke 1856. i nalazi se u samom srcu Terazija. U njemu je 1918. zasedala Narodna skupština tek oformljene Kraljevine Jugoslavije, a do 1920. u pivnici pored hotela izvodile su se pozorišne predstave. Tu se proizvodilo originalno “hotelsko” pivo, a beogradski boemi su uz ovo piće provodili mnoge besane noći.

U sastavu “Kasine” nekada je bio bioskop “Kozara” u kojem su posetioci, u toku filmske projekcije mogli od konobara da naruče bilo koje jelo ili piće. Stalni gost ovog hotela bio je istaknuti naučnik i veliki zaljubljenik u Srbiju, Arčibald Rajs.

Rojal

Trideset godina posle otvaranja “Kasine” sagrađen je hotel “Rojal” u ulici Kralja Petra. Bio je omiljeno prenoćište avangardnog pisca Moni de Bulija, koji je, kad se preselio u inostranstvo, pokušavao da pronađe hotel, kako bi u njemu odseo kad se vrati u Beograd. Ali od “Rojala” nije bilo ni traga ni glasa. De Buli nije znao da je u međuvremenu ovaj hotel promenio naziv u “Toplice”. Čuvši ovu priču, sadašnji direktor Nelu Mađinca je 2001. vratio hotelu njegov stari naziv, jer nije mogao da vrati starog gosta. 

"Dolazio nam je muž Šeron Stoun, reditelj Fil Bronštajn. Mnogi bogataši su dolazili ovde, iako mogu da plate prenoćište u najluksuznijim hotelima. Neki znaju da cene tradiciju i dušu koja je ovde sačuvana", objašnjava Mađinca.

Moskva

Tradicijom i slavnim gostima, hvali se još jedan od starih bisera Beograda, hotel “Moskva”. Odmah po njegovom otvaranju 1908, u kafeteriju ovog hotela ušla su dva svetski poznata lica - Albert Ajnštajn sa suprugom Milevom Marić. Zbog njihovog boravka u ovom hotelu, predsednički apartman nosi ime ovog velikog naučnika.

Naš nobelovac Ivo Andrić, u hotelu “Moskva” je imao svoj sto, za kojim je stalno pio isto: blagu tursku kafu uz kockicu ratluka. Kad je osvojio Nobelovu nagradu, Andrićeva popularnost je naglo skočila, pa se, da bi pobegao od radoznalih pogleda, prebacio za sto na galeriji restorana.

"Zanimljiva legenda ovog hotela je boravak jednog predsednika države koja je tada bila u Pokretu nesvrstanih. On je sa sobom u Beograd poveo nekoliko kamila, koje su stavljene u obližnji park. Svako jutro su njegove sluge muzle kamile i odnosile u hotelsku kafeteriju, gde bi ga kuvarice prokuvale pa ohladile, jer je poznati državnik baš takvo mleko voleo da pije uz doručak", priča portparolka “Moskve” Milica Šćepanović.

Unuk slavnog kompozitora Riharda Vagnera, siromašni umetnik Viland Vagner, ostavio je ovde jednu od svojih najboljih slika “Boka” , jer nije imao novca da plati hotelski račun. Ta impozantna slika i dan-danas visi na zidu u jednom od apartmana. Ona dodaje da je njihova knjiga gostiju prošle godine obogaćena sa još nekoliko poznatih imena, poput ruskog reditelja Nikite Mihalkova i pisca Tonija Parsonsa.

Bristol

Ipak, retko koji beogradski hotel može da se pohvali da je u njegovim prostorijama boravila čuvena porodica Rokfeler, kao što to može s ponosom da tvrdi hotel “Bristol”. Da bi se zahvalili za dobru uslugu, pri odlasku iz hotela Rokfelerovci su celom osoblju na recepciji darivali pozlaćene hemijske olovke.

Apartman u kojem su odseli od tad se zove “Rokfelerov apartman”, a krasi ga starinski beli nameštaj i kristalni lusteri.

“Bristol” poseduje i “Zlatni apartman”, sa pozlaćenim nameštajem i ogledalima, plavim somotskim zavesama i persijskim tepihom. Kako nam kaže šef recepcije ovog hotela, u tom apartmanu je jednom prilikom odseo tada poznati ruski rvač.

"Kako je gospodin bio veoma kršan on je, dok je sedao na jednu od pozlaćenih stolica, polomio jedan njen nogar. Popravku te stolice morao je da plati više od najma apartmana", priča on.
Nažalost, “Zlatni apartman” je poslednjeg gosta imao pre tri godine, a danas se iznajmljuje samo u svrhe snimanja editorijala za časopise i filmska snimanja. 

Hotel “Bristol”, sagrađen je 1912. na mestu gde je nekada bila mala beogradska pijaca koja je potopljena u izlivanju Save. Posle tog događaja, na ulicama Savamale su se mogli čuti ovi stihovi:

“Beogradski mali pijac potopila reka Sava, moga dragog, eto tako, zabolela glava.”