HLEBA I IGARA: Stubovi srpske privrede kladionice i pekare
Vreme kada su banke, menjačnice i kafići nicali kao pečurke zamenila je era jeftinijeg biznisa. U lokale danas se najčešće useljavaju priređivači igara na sreću.
Da je mala privreda u Srbiji na niskim granama pokazuje činjenica da od 222.000 preduzetnika, njih čak 143.000 ima kladionicu, pekaru, firizerski salon, apoteku, prodavnicu bižuterije ili opreme za telefon.
Ulaganja u ovakve poslove su mala i idu već od 2.000 evra. Toliko za mesec dana može da zaradi dobar frizer, piše Blic.
U Beogradu ima 17 miliona kvadrata poslovnog prostora, a od toga čak četvrtina bude prazna. Nekada su se lokali od 50 do 60 kvadrata u Beogradu iznajmljivali od 3.500 do 4.500 evra. Sada se isti prostor jedva izdaje i za upola manje novca. Zakup u najprometnijim ulicama teško dostiže 40 evra po kvadratu, dok na periferiji cena pada ispod deset evra.
Za samo godinu dana S. M. (24) otvorio je dva fast fuda u prestonici, a koliko dobro posluje, pokazuje to što uskoro planira i otvaranje trećeg.
“Prvi restoran otvorio sam u zabačenom lokalu za čiji sam zakup davao svega 250 evra. Posle četiri meseca iznajmio sam veći lokal bliže centru grada”, priča ovaj preduzetnik. Za otvaranje prvog fast fud restorana trebalo mu je, kaže, oko 3.500 evra.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 7.000 pekara, 3.000 apoteka, 1.200 legalnih kladionica. Prema podacima Poreske uprave, vlasnici kockarnica su prihodovali 1,31 milijardu dinara u 2013, čak 110 miliona dinara više nego godinu dana ranije.
Jedan kozmetički salon u proseku može da zaradi 360.000 dinara mesečnog prihoda. Sa dva zaposlena, potrebno je svega 8 mušterija dnevno kako bi dnevna zarada bila u proseku 12.000 dinara.
Pročitajte i:
