ХЛЕБА И ИГАРА: Стубови српске привреде кладионице и пекаре
Време када су банке, мењачнице и кафићи ницали као печурке заменила је ера јефтинијег бизниса. У локале данас се најчешће усељавају приређивачи игара на срећу.
Да је мала привреда у Србији на ниским гранама показује чињеница да од 222.000 предузетника, њих чак 143.000 има кладионицу, пекару, фиризерски салон, апотеку, продавницу бижутерије или опреме за телефон.
Улагања у овакве послове су мала и иду већ од 2.000 евра. Толико за месец дана може да заради добар фризер, пише Блиц.
У Београду има 17 милиона квадрата пословног простора, а од тога чак четвртина буде празна. Некада су се локали од 50 до 60 квадрата у Београду изнајмљивали од 3.500 до 4.500 евра. Сада се исти простор једва издаје и за упола мање новца. Закуп у најпрометнијим улицама тешко достиже 40 евра по квадрату, док на периферији цена пада испод десет евра.
За само годину дана С. М. (24) отворио је два фаст фуда у престоници, а колико добро послује, показује то што ускоро планира и отварање трећег.
“Први ресторан отворио сам у забаченом локалу за чији сам закуп давао свега 250 евра. После четири месеца изнајмио сам већи локал ближе центру града”, прича овај предузетник. За отварање првог фаст фуд ресторана требало му је, каже, око 3.500 евра.
Процењује се да у Србији има око 7.000 пекара, 3.000 апотека, 1.200 легалних кладионица. Према подацима Пореске управе, власници коцкарница су приходовали 1,31 милијарду динара у 2013, чак 110 милиона динара више него годину дана раније.
Један козметички салон у просеку може да заради 360.000 динара месечног прихода. Са два запослена, потребно је свега 8 муштерија дневно како би дневна зарада била у просеку 12.000 динара.
Прочитајте и:
