Sutra predsednički izbori u Ukrajini

Ukrajina izbori / Izvor: Profimedia

KIJEV - Ukrajinci će sutra birati predsednika posle predizborne kampanje koja je bila u senci nasilja na istoku zemlje, a ako proteknu uspešno, izbori bi mogli da znače prekretnicu u dugotrajnoj ukrajinskoj krizi.

Zvaničnici u Rusiji i protivnici vlade u Kijevu tvrde da su nove ukrajinske vlasti nelegitimne, ali postoji nada da će, ukrajinske vlasti steći veću legitimnost i poverenje, što je neophodno da bi se okončali višemesečni neredi.

Ukrajinske vlasti priznaju da možda neće biti moguće organizovati glasanje na istoku zemlje.

Za sutrašnje izbore nije određena minimalna stopa izlaznosti, već će se, ukoliko nijedan od 18 kandidata ne osvoji više od 50 odsto glasova, dva najbolje plasirana predsednička kandidata suočiti u odlučujućem krugu koji će biti održan 15. juna.

Na poluostrvu Krim, koje je u martu pripojeno Rusiji posle referenduma o otcepljenju, glasanja neće biti.

U Donjecku, gde živi 9,3 odsto glasača, polovina oblasnih izbornih komisija je ili pod kontrolom proruskih aktivista ili bi moglo da bude napadnuto tokom glasanja, saopštili su izborni zvaničnici.

U Lugansku, u kojem živi pet odsto ukrajinskih birača, dve trećine lokalnih izbornih komisija je u sličnoj situaciji.

Rusija je osudila ono što naziva "kaznenom operacijom" Ukrajine protiv rusofonog stanovništva i dovela u pitanje razboritost odluke o održavanju izbora dok traju neredi, ali je uprkos tome ruski predsednik Vladimir Putin javno rekao da su izbori "korak u dobrom pravcu".

Međutim, i Kijev i Zapad optužuju Moskvu da potpiruje tenzije u Ukrajini i strahuju da će Kremlj možda pokušati da "minira" izbore kako bi oslabio Kijev i pojačao oslabljeni uticaj Rusije nad susedom.

Kandidati na predsedničkim izborima

Porošenko / Izvor: Beta

Glavni kandidat za novog predsednika Ukrajine je milijarder Petro Porošenko, a znatno iza njega je bivša premijerka Julija Timošenko.

Prema rezultatima najnovije ankete, 45 odsto birača namerava da Porošenku poveri svoj glas, dok bi samo 7,5 odsto Ukrajinaca poklonilo poverenje njegovoj nacionalističkoj rivalki.

Porošenko (48), tajkun u konfekcijskoj industriji poznat kao "kralj čokolade" i vlasnik popularnog TV kanala, fabrika automobila i brodogradilišta, uživa podršku istaknutog političara i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jurija Lucenka, kao i bokserskog šampiona koji je prešao u političare Vitalija Klička.

U svom izbornom programu, pod sloganom "Kraj haosu i ratu", Porošenko obećava da će poveriti veća ovlašćenja regionima u očiglednom pokušaju da smiri tenzije na istoku, a istovremeno obećava da će sačuvati Ukrajinu kao jedinstvenu državu i da će povećati budžet vojsci.

Harizmatična bivša premijerka Timošenko (53) oštra je kritičarka bivšeg predsednika Janukoviča, za vreme čijeg mandata je stavljena iza rešetaka što je naišlo na široku osudu kao politički motivisan potez, ali je nakon njegovog svrgavanja oslobođena.

U svojoj predizbornoj kampanji Timošenko je nazvala ruskog predsednika Vladimira Putina ukrajinskim "neprijateljem broj 1".

Julija Timošenko / Izvor: Profimedia

Ona obećava da će smanjiti zavisnost Ukrajine od "neprijateljskog" suseda, pre svega u energetskom sektoru.

Što se ostalih kandidata tiče, prvobitno ih je registrovano 23, ali se pet povuklo iz predsedničke trke, među kojima proruski poslanik ukrajinskog parlamenta Oleh Carjov i lider Komunističke partije Petro Simonenko, koji su se žalili da ih nova vlada u Kijevu uznemirava.

Među onima koji su ostali u trci su Dmitro Jaroš, za kojim se u Rusiji traga zbog optužbi za terorizam. On je lider ultranacionalističke partije Desni sektor, koji je bio od koristi u svrgavanju Janukoviča.

Predsednik više ne može da smenjuje ministre, ali zadržava ovlašćenje da raspusti parlament. Novi predsednik će moći da imenuje šefa diplomatije i ministra odbrane, kao i državnog tužioca i šefa bezbednosne službe, s tim da imenovanja treba da odobri parlament, a poslanici će birati ostale članove kabineta.