SVE JE TEŠKO KAD SI MLAD: Bila sam u vezi sa oženjenim. Dobiješ seks i slomljeno srce

Uvek sam se pribojavala prvog seksa. Zato sam odlučila: naći ću nekog iskusnog tipa, koji zna šta radi, a ne nekog klinca koji tek počinje da se uči ljubavnim veštinama. Bila sam dovoljno samouverena (grudi jaka "četvorka", noge do grla, lepo lice). A kad se sve sabere i oduzme,  bila sam samo glupa klinka. I nisam planirala da izgubim nevinost sa oženjenim muškarcem, ocem dvoje dece. A posebno nisam želela da se ludo zaljubim. 

Upoznali smo se u jednom kafiću i iako je bio duplo stariji od mene, izgledao je fenomenalno za svoje godine. Bio je imućan. Ne smatram sebe sponzorušom, ali ko kaže da ne voli da se provoza u novom "audiju", onda laže. Što se mene tiče, bila je to ljubav na prvi pogled i nije imalo veze sa njegovim imovinskim stanjem. 

Taj čovek je zračio neverovatno harizmom i jednostavno me je oborio sa nogu. Posle mesec dana viđanja mi je priznao da je oženjen, ali meni to više nije bilo bitno. Bio je važan samo trenutak kada ću ga opet videti i zagrliti. 

Viđali smo se kad on poželi (i može, od žene i dece), obično u nekom hotelu. Prvi put je bio predivan i baš onako kako sam zamišljala: uz dugu, nežnu predigru. Kada je ušao u mene, bol je trajao sekundu, a zadovoljstvo posle toga sat vremena. Seks je bio savršen i ja sam i telom i dušom postala njegova. 

Naša tajna veza trajala je šest meseci, a ja sam postajala sve posesivnija. Nisam tražila od njega da napusti porodicu, nisam toliko glupa. Zbog mene, devojke od 18 godina, koja još ne zna koji fakultet da upiše? Svašta. Samo sam mu tražila da više vremena provodi sa mnom. 

Ali, nisam ni očekivala da će jednog dana jednostavno da prekine. Videli smo se u kafiću u kojem smo se upoznali i on mi je rekao da je žena počela da sumnja da smo u vezi. Rekao mi je da me obožava i da će me uvek voleti, ali da ne bi mogao da podnese da više ne vidi svoju decu.

- Ne zovi me više. Volim te - bilo je poslednje što je rekao pre nego što je obukao jaknu i izašao napolje. 

U prvi mah nisam osećala šta mi se stvarno dogodilo. Rekla sam sebi da me baš briga i da mi ne treba taj matorac. 

Kada sam stigla kući, legla sam u krevet. I nisam ustajala dva dana. Majka mi je donosila hranu u sobu, a ja sam plakala dan i noć. 

Prošlo je dve godine od tada. Tek sad počinjem da se oporavljam. Studiram i našla sam dečka svojih godina. Sve je lako kad si mlad, kažu. Ali, za oporavak od nekih stvari treba vremena, koliko god da si star.