U MRAKU I SVAĐI: "Spade selo na dve babe"
GRADI - U jednom od mnogobrojnih zaselaka sela Žiče na padinama planine Stolivi, koje je udaljeno jedva desetak kilometara od centra Kraljeva i samo šest kilometara od srednjevekovnog manastira, električna sijalica nikada nije zasijala, a telefon nije zazvonio.
To je bio razlog da ovaj zaselak, koji je nekada brojao dvadeset domaćinstava, gotovo svi meštani napuste. Ostale su samo dve starice, sedamdesetogodišnje Ružica i Ljubica. Iako žive same u planini, njih dve godinama ne govore iz odavno već zaboravljenih razloga.
Ceo život baka Ružica je kao i njena komšinica Ljubica provela u svom rodnom zaseoku bez struje. Tu i dalje živi u skromnoj porodičnoj kući i potajno se nada da će bar pred kraj života osetiti blagodet električne energije o kojoj je učila još u osnovnoj školi.
"Izgubila sam gotovu svu nadu, jer koga se tiče neka baba koja samotnjački živi u ovoj zabiti. Svi pametni ljudi su otišli, a ja ostadoh u kući u kojoj sam i rođena. Tako i moja komšinica, ali me ne pitajte zašto smo u svađi, više se i ne sećam zbog čega. Eto, spade selo na dve babe", kaže Ružica.
Do Ružičine kuće je i moguće nekako doći vrletnim planinskim putem, ali do njene komšinice zbog snega i leda nemoguće je doći čak i pešaka. U Gradima, koji su prema legendi ime dobili po neimarima koji su pre više od osam vekova gradili manastir Žiču, a u ovom zaseoku boravili . Ružica se pre pedesetak godina udala za svog prvog komšiju. Suprug joj je u međuvremenu preminuo, a njihova ćerka se udala u Kraljevu, gde i danas živi.
"Nisam baš sama na ovom svetu. Ćerka i zet me redovno obilaze, dolaze i moje dve unuke, pomažu mi rođaci. Zvali su me i da se preselim kod njih, ali ne bih da bilo kome smetam. Naučila sam ovako, pa neka tako i ostane, kasno je da išta menjam", kaže Ružica.
Gradi su i tokom leta prilično nepristupačno mesto. Do ovog zaseoka, uz Žičku reku, vodi neasfaltirani, uzani put koji zimi niti ko čisti, niti ko održava, pišu "Novosti".
"U Gradima živim od rođenja znam kakve su zime i kako je kada na Stolovima napada sneg. Grejem se drvima, imam fenjer koji mi je nekako i najbolji prijatelj. Zet mi je doterao i mali agregat da mi se nađe , a namirnice i lekove pripremim još tokom jeseni. Imam i dve krave, psa, bašticu... Mobilni telefon nemam. A, i šta će mi? Čime da ga napunim? Provedoh ceo život u mrako, pa ću tako izgleda i da završim", priča Ružica.
