Ukidanje vojne neutralnosti neće spasiti Ukrajince
Vrhovna rada Ukrajine odlučila je u utorak da ova bivša sovjetska republika odustane od dosadašnje vanblokovske vojne politike. Međutim, koliko se sa ovakvom odlukom slaže i ukrajinski narod, veliko je pitanje.
Jedno da je sigurno - ovom činom ukrajinski parlament praktično je pozvao na svoje granice dve najmoćnije vojne formacije u Evropi: NATO, s jedne, i Rusiju, s druge strane.
Ono što unapred može da se konstatuje jeste da ukidanjem vojne neutralnosti Ukrajina neće rešiti svoj osnovni problem, a to je građanski rat na istoku zemlje. Naprotiv, ovaj rat, ma koliko to zvučalo zastrašujuće, sada dobija novo, i još utemeljenije opravdanje, zaključuje analitičar "Politike" Slobodan Samardžija.
Drugim rečima, ukoliko su ukrajinski parlamentarci odlučili da zemlju i definitivno podele na dva dela (neka im je Bog u pomoći), ovim potezom su napravili krupan korak u tom pravcu – da od jedne moćne evropske države stvore dve manje, pod punim uticajem spolja. Zapadne, pod kapom SAD (ali ne i EU), i istočne, potpuno okrenute Rusiji. Međutim, pitanje je da li to nekome odgovora.
Uticaj Vašingtona presudan
Nema sumnje da je "blokovski vetar" zaduvao sa američke strane. To se videlo još tokom tragičnih demontracija na trgu Majdan u Kijevu i svrgavanja tadašnjeg legalno izabranog predsednika Viktora Janukoviča, što je obilato (ljudstvom i finansijama) podržano iz Vašingtona. I sve ono što se potom desilo na Istoku, upravo je posledica ovakvog američkog "posredovanja".
Ruska reakcija bila je očekivano upozoravajuća. Predsednik odbora za ustavno pravo Saveta Federacije, gornjeg doma ruskog parlamenta, Andrej Klišas ocenio je da je odluka ukrajinskog parlamenta korak protiv teritorijalne celovitosti Ukrajine, dodavši da je to još jedna potez "onih koji su zaposeli vlast u Kijevu protivustavnim državnim udarom".
Ruski MIP Sergej Lavrov nazvao je odluku ukrajinskog parlamenta "kontraproduktivnom".
"To samo rasplamsava sukob i stvara iluziju da je unutarukrajinske probleme moguće rešiti jednim takvim aktom", smatra Lavrov uz opasku da će Kijev ovim potezom i ostatku Evrope samo natovariti veću bedu na vrat, prenosi "Politika".
I zaista, perspektiva gomilanja naoružanja, što ruskog, što iz depoa NATO-a, uz granice sa Ukrajinom unosi veliki nemir u sve zemlje EU, a pogotovo njene centralnoevropske i baltičke članice - bivše republike Sovjetskog Saveza.
Nemir je zahvatio i Nemačku. Ukoliko bi se ostvarila namera Amerikanaca da se ušanče u Ukrajini, jasno je da bi kompletna evropska politika Berlina bila dovedena u pitanje. Pored ekonomskih problema u EU i opšte nesaglasnosti o tome kako je rešiti, poslednje što je Uniji potrebno jesu dodatna izdvajanja za oružane snage samo zato da bi SAD ponovo pokazale ko je stvarni gazda u ovom delu sveta.
Niko sada neće Ukrajinu u NATO
Na pokazane aspiracije za NATO članstvom Ukrajine, generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg ističe da NATO nije otpočeo proces priključivanja Ukrajine alijansi, ali i da Kijev ima mnogo toga da uradi da bi uslovi za članstvom bili ispunjeni.
"Oni su govorili o periodu od šest godina. Ne želim da spekulišem da li će im biti potrebno više vremena, ali mi i dalje pričamo o dalekoj budužnosti", rekao Stoltenberg, a prenosi Tanjug.
Svoje prognoze evro-atlantskih integracija Ukrajine dao je i general Stanislav Kožej, šef Biroa nacionalne bezbednosti Pojske, tvrdnjom da Ukrajina ima šanse da postane član alijanse tek za jedno 10 godina.
"Ukrajinci su svesni da ih danas niko neće primiti u NATO ili EU, ni sutra ni za tri godine. Međutim, mislim da Ukrajina dugoročno ima velike šanse da uđe u alijansu. Možda za 10 godina, ali sve zavisi od Ukrajine", izjavio je general Kožej za poljsku televiziju TVN-24, prenosi Tanjug.
"Što je brzo, to je i kuso"
Čini se da je Ukrajina ovim činom želela "prečicom" da reši svoje bezbednosne probleme. Ako je to bio razlog onda njeni lideri pokazuju ozbiljno nepoznavanje međunarodnih prilika, iako je "sukob" Rusije i Zapada (SAD) oko Ukrajine zaista uneo veliku dozu anarhije u međunarondim odnosima.
Činjenica je da NATO ima svoje uslove za članstvom, koje podeljena Ukrajina ne može da ispuni. A poslednje što Zapadu u ovom trenutku treba jeste pravljenje novih presedana. Ako je ipak cilj potpuna podela Ukrajine na dva dela, onda ovo dobar korak u tom pravcu.
Na kraju, samo ukrajinski parlamentarci koji su izglasali ovu odluku, koja je u ovom trenutku najmanje pragmatična pa čak i opasna, znaju kojim su se motivima vodili. Da li su mislili na dobrobit svoje zemlje, pa i celog evropskog kontinenta, ili tek o sopstvenoj koristi, ostaje nepoznato.
U svakom slučaju, posledice ovakve odluke uslediće vrlo brzo.
Pogledajte još:
- Ukrajinci hteli da prošvercuju oružje pored Rusa, evo kako su prošli (VIDEO)
- Putin svojim saveznicima pokazao mozak ruske odbrane (FOTO)
- ŠOK: Islamisti zarobili pilota američke anti-IS koalicije
- BORBA ZA MIR: U Minsku počeli mirovni pregovori o Ukrajini
- ZA NATO SPREMNI: Ukrajinski parlament ukinuo vojnu neutralnost države
- Od Krima do Kosova i raspada Jugoslavije
- Postoji razlog zašto se Zapad plaši ruskog medveda (FOTO)
