Укидање војне неутралности неће спасити Украјинце
Врховна рада Украјине одлучила је у уторак да ова бивша совјетска република одустане од досадашње ванблоковске војне политике. Међутим, колико се са оваквом одлуком слаже и украјински народ, велико је питање.
Једно да је сигурно - овом чином украјински парламент практично је позвао на своје границе две најмоћније војне формације у Европи: НАТО, с једне, и Русију, с друге стране.
Оно што унапред може да се констатује јесте да укидањем војне неутралности Украјина неће решити свој основни проблем, а то је грађански рат на истоку земље. Напротив, овај рат, ма колико то звучало застрашујуће, сада добија ново, и још утемељеније оправдање, закључује аналитичар "Политике" Слободан Самарџија.
Другим речима, уколико су украјински парламентарци одлучили да земљу и дефинитивно поделе на два дела (нека им је Бог у помоћи), овим потезом су направили крупан корак у том правцу – да од једне моћне европске државе створе две мање, под пуним утицајем споља. Западне, под капом САД (али не и ЕУ), и источне, потпуно окренуте Русији. Међутим, питање је да ли то некоме одговора.
Утицај Вашингтона пресудан
Нема сумње да је "блоковски ветар" задувао са америчке стране. То се видело још током трагичних демонтрација на тргу Мајдан у Кијеву и свргавања тадашњег легално изабраног председника Виктора Јануковича, што је обилато (људством и финансијама) подржано из Вашингтона. И све оно што се потом десило на Истоку, управо је последица оваквог америчког "посредовања".
Руска реакција била је очекивано упозоравајућа. Председник одбора за уставно право Савета Федерације, горњег дома руског парламента, Андреј Клишас оценио је да је одлука украјинског парламента корак против територијалне целовитости Украјине, додавши да је то још једна потез "оних који су запосели власт у Кијеву противуставним државним ударом".
Руски МИП Сергеј Лавров назвао је одлуку украјинског парламента "контрапродуктивном".
"То само распламсава сукоб и ствара илузију да је унутарукрајинске проблеме могуће решити једним таквим актом", сматра Лавров уз опаску да ће Кијев овим потезом и остатку Европе само натоварити већу беду на врат, преноси "Политика".
И заиста, перспектива гомилања наоружања, што руског, што из депоа НАТО-а, уз границе са Украјином уноси велики немир у све земље ЕУ, а поготово њене централноевропске и балтичке чланице - бивше републике Совјетског Савеза.
Немир је захватио и Немачку. Уколико би се остварила намера Американаца да се ушанче у Украјини, јасно је да би комплетна европска политика Берлина била доведена у питање. Поред економских проблема у ЕУ и опште несагласности о томе како је решити, последње што је Унији потребно јесу додатна издвајања за оружане снаге само зато да би САД поново показале ко је стварни газда у овом делу света.
Нико сада неће Украјину у НАТО
На показане аспирације за НАТО чланством Украјине, генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг истиче да НАТО није отпочео процес прикључивања Украјине алијанси, али и да Кијев има много тога да уради да би услови за чланством били испуњени.
"Они су говорили о периоду од шест година. Не желим да спекулишем да ли ће им бити потребно више времена, али ми и даље причамо о далекој будужности", рекао Столтенберг, а преноси Танјуг.
Своје прогнозе евро-атлантских интеграција Украјине дао је и генерал Станислав Кожеј, шеф Бироа националне безбедности Појске, тврдњом да Украјина има шансе да постане члан алијансе тек за једно 10 година.
"Украјинци су свесни да их данас нико неће примити у НАТО или ЕУ, ни сутра ни за три године. Међутим, мислим да Украјина дугорочно има велике шансе да уђе у алијансу. Можда за 10 година, али све зависи од Украјине", изјавио је генерал Кожеј за пољску телевизију ТВН-24, преноси Танјуг.
"Што је брзо, то је и кусо"
Чини се да је Украјина овим чином желела "пречицом" да реши своје безбедносне проблеме. Ако је то био разлог онда њени лидери показују озбиљно непознавање међународних прилика, иако је "сукоб" Русије и Запада (САД) око Украјине заиста унео велику дозу анархије у међунарондим односима.
Чињеница је да НАТО има своје услове за чланством, које подељена Украјина не може да испуни. А последње што Западу у овом тренутку треба јесте прављење нових преседана. Ако је ипак циљ потпуна подела Украјине на два дела, онда ово добар корак у том правцу.
На крају, само украјински парламентарци који су изгласали ову одлуку, која је у овом тренутку најмање прагматична па чак и опасна, знају којим су се мотивима водили. Да ли су мислили на добробит своје земље, па и целог европског континента, или тек о сопственој користи, остаје непознато.
У сваком случају, последице овакве одлуке уследиће врло брзо.
Погледајте још:
- Украјинци хтели да прошверцују оружје поред Руса, ево како су прошли (ВИДЕО)
- Путин својим савезницима показао мозак руске одбране (ФОТО)
- ШОК: Исламисти заробили пилота америчке анти-ИС коалиције
- БОРБА ЗА МИР: У Минску почели мировни преговори о Украјини
- ЗА НАТО СПРЕМНИ: Украјински парламент укинуо војну неутралност државе
- Од Крима до Косова и распада Југославије
- Постоји разлог зашто се Запад плаши руског медведа (ФОТО)