Uprkos njemu, nisam odolela njoj!

Oduvek su me privlačili muškarci. Čak sam sa drugaricama često komentarisala kako nam nisu jasne devojke koje vole devojke. Sve je to lepo, ženski pol je uredniji, lepši, mekši, glatkiji, ali muška sirovost i miris muškog tela nešto su što se ni sa čim ženskim ne može porediti. Naravno, ponekad bih prokomentarisala izgled neke super cice, ali nije to bilo ništa drugo do tipično žensko – sviđa mi se njena košulja, dobre šiške, zanimljive čizmice...

Udala sam se za savršenog muškarca. Kad kažem savršenog, govorim vam o više od dva metra i sto kilograma plavokose i plavooke snage i ljubavi. Nijedan tip sa kojim sam bila nije uspeo da spoji divlju strast i nežnost tako kako to ume on. Ponekad je dovoljno i da me pogleda... sludim se skroz. I posle osam godina braka, naši čaršavi su vreli – ako razumete šta hoću da kažem.

I sve je bilo divno do prošlog avgusta, kada sam na godišnjem odmoru upoznala nju. Ljubinku. Ljubu.

Ona je bila na moru sa najboljim prijateljem, u apartmanu do našeg. Bili su jedini "naši" u tom mestu i, normalno, družili smo se. Kartanje, večere, izlasci, bili smo kao divna dva bračna para – ako zaboravite činjenicu da je Ljuba lezbijka, a njen prijatelj Stefan gej. Ja sam to uspevala da zanemarim, ali mom Nebojši je to bilo teško. On je prava muškarčina, kojoj su svi ti, kako on kaže, "moderni odnosi" nenormalni. Ipak, fino smo se družili, ali sam primetila da Ljuba povremeno baca pogled na mene na plaži. Nisam tome preterano pridavala značaja, jer i ja zagledam žene u kupaćim kostimima – što zbog kostima, što zbog tela.

Letovanje je prošlo brzo. Ljuba i ja smo razmenile brojeve telefona, kako bismo i u Beogradu mogli povremeno da se srećemo, svi "čoporativno". Nekako se desilo da u dva navrata Nebojša i Stefan nisu mogli da izađu na piće i nas dve smo prestale da organizujemo zbirne sedeljke. Izlazile smo na kafu, u šoping, na ručkove... Bilo mi je prijatnije i lepše nego sa bilo kojom drugom prijateljicom.

Jedne večeri me je pozvala kod sebe, da mi pokaže slike sa letovanja. Tada mi je rekla da je profesionalni fotograf i da me je zato onako posmatrala na plaži. Pitala me je da joj poziram. Naga. Pristala sam, tek tako, nesvesno. Sve se odigralo tako brzo, da se sad ni ne sećam cele večeri. Samo detalja – ja naga, na stolici, ona fotografiše, iz ovog ugla, iz onog ugla, prilazi, namešta mi kosu, odlazi, fotografiše, prilazi, govori mi da ustanem, namešta me... i ne odlazi. Spušta fotoaparat na sto i prilazi mi još bliže.

Taj poljubac, naš prvi, pamtiću zauvek. Nikad ništa lepše nisam osetila. I tako... Jedan poljubac, pa drugi, treći... dodiri.

Zajedno smo više od godinu dana. Nebojša ni ne sumnja, jer se u našem braku strast ne stišava. Smatra da je dobro što konačno imam prijateljicu sa kojom mogu da se viđam i kod kuće, a ne samo po kafićima. Kad bi samo znao...

Razmišljam mesecima o tome šta bi bilo kad bi saznao. Ne znam kako bih mogla da biram između njih dvoje. Plašim se da će se u jednom trenu ceo moj život raspasti.