NE KAJEM SE: Bila sam sa starijim, oženjenim muškarcem

Nakon završene srednje škole, upisala sam Pravni Fakultet. Bila sam student koji se finansira iz budžeta, ali i pored toga, roditelji nisu imali da mi daju novac kad god mi je trebalo. Odlučila sam da se zaposlim, makar na pola radnog vremena. Imala sam sreću da dobijem privremeni posao u jednoj advokatskoj kancelariji. Ovo mi je ujedno bilo i praksa i prilika da zaradim sebi za džeparac.

Sećam se kada smo se upoznali. Visok, šarmantan, elegantno obučen, sa osmehom i pogledom koji su jednostavno zračili. I da, bio je oženjen i skoro duplo stariji od mene.

Što se samog posla tiče, odmah sam se snašla i zaista nisam imala nikakvih problema. Sve kolege, a naročito On, pomagali su mi kad god je trebalo.

Ipak, dešavalo se da On i ja ostanemo u kancelariji i nakon radnog vremena. Poslove koje smo mogli da ostavljamo za sutradan, završavali smo taj dan. I naravno, nije nam bilo teško, naručili bi klopu, On bi mi objašnjavao ako mi nešto nije bilo jasno i tako nekoliko puta nedeljno.

Znala sam da je samo pitanje dana. Pred drugima smo vešto krili privlačnost, ali kada smo ostajali sami, sve se menjalo.

Ne, nisam bila mala, naivna, zaljubljena klinka, čak naprotiv. Dubljih emocija nije bilo, ili možda ja nisam dozvoljavala da se razviju. Počeli smo da se viđamo, da izlazimo na kafe, ručkove, večere. Ženi je nekoliko puta rekao da ide za vikend na poslovni put, dok bi naravno to vreme iskoristio sa mnom. U najlepšem sećanju mi je ostao vikend u Beču. Hotelska soba, obilazak grada, večere u restoranu i isprobavanje raznih čokoladnih dezerta. 

Prijali smo jedno drugom. Njemu je imponovalo što je devojka, skoro duplo mlađa od njega, zainteresovana da bude sa njim, dok je meni prijalo da imam "vezu bez obaveza". Pored fakulteta i posla, zaista nisam želela da ulazim u nešto ozbiljno, da se pravdam nekome i objašnjavam svakakve gluposti. Neverovatno, ali u svakom trenutku je znao kako da se ponaša, kada da se javi. Nismo gušili jedno drugo, već nam je svaki susret bio maksimalno uživanje.

Pravog razloga za prekid zapravo nije ni bilo. Jednostavno smo osetili da je bilo dosta. Da, i dalje je postojala ta vatra među nama, ali nedovoljno rasplamasana da bi nastavljali priču.

Njegov broj telefona još uvek imam, kao i On moj. Dogovorili smo se da, ako nekad osetimo želju, kao onu sa početka, da se slobodno javimo onom drugom.

Evo upravo mu kucam poruku...