Urnebesna istorija naziva država

Svaki put kad razmišljate o nazivima država... Dobro, budimo iskreni: malo ljudi razmišlja o tome. Samo pretpostavljaju da svako mesto ima svoj naziv jer _____ (ubacite bilo koji dosadni razlog koji ste prespavali na času geografije). E, baš zbog tog spavanja na času (sram vas bilo!) mi ćemo vam predstaviti pet najzanimljivijih priča o nastanku naziva država.

Grenland – Ime stvoreno da prevari ljude da obiđu ovo mesto

Ako vas ikada neko primora da osmislite ime za novootkrivenu zemlju (a ne želite da budete prepotentni kvarnjak i da je nazovete po sebi), naš savet je jednostavan – nazovite je po bilo čemu što se tamo nalazi. Ima mnogo drveća? Drvija je trend ime ove godine. Okruženi ste medvedima ubicama? Medubija će biti izazov svim novim istraživačima!

Zavrtite globus i videćete gomilu naziva koji su baš tako nastali. A onda ćete videti Grenland pa ćete se zapitati kako li je, zaboga, neko ogromnom prljavom ledenom bregu dao naziv ZELENA ZEMLJA? Kakva je to bolesna šala?

Kaži mi, kaži, kako da te zovem...

Grenland duguje naziv Eriku Torvaldsonu, Vikingu poznatijem po imenu Erik Crveni (pretpostavljamo da njegov nadimak potiče po boji krvi, jer samo tako ime Erik može da zvuči krvoločnije). Elem, Erik je zbog nekoliko ispada proteran na tri godine sa Islanda. Kad kažemo nekoliko ispada to znači da je ubio od batina neke ljude koji su ga zamolili da im vrati ono što je ukrao. Dobri stari Erik otišao je negde na sever i došao do velike, gole, zaleđene zemlje na kojoj je proveo, nagađamo, tri najdosadnije godine života.

Potom, kada je odslužio kaznu kao i svaki dobri mali Viking, Erik se vratio po neka toplokrvna bića koja bi zagrejala njegovu novu zemlju. Problem je nastao onda kada je pokušao da ubedi ljude da je skroz kul živeti na vr' leda. Onda se lukavo dosetio da zemlji da ime Grenland, jer će svi poželeti da vide mesto sa tako lepim nazivom. I uspelo je, u dva navrata je odveo gore skoro 500 ljudi.

Madagaskar – Marko Polo se zbunio

Marko Polo (ako ste i taj čas knjavali), bio je jedan od najpoznatijih istraživača. Bio je nešto malo u zatvoru u Đenovi, pa je za to vreme zabavljao cimera Rustićela da Pizu pričama o mestima koje je posetio tokom svojih pustolovina. Sve je to vredni Piza zapisao!

Jedan od najzanimljivijih opisa glasi "najplemenitije, prelepo ostrvo i jedno od najvećih na svetu, ima ga skoro 4.000 milja". Stanovnici ovog koralnog ostrva su kamile, mada ima i medveda i lavova, kao i "više slonova nego u bilo kojoj zemlji na svetu". Polo je ovo fantastično mesto nazvao "Madagaskar" (Madeigascar), a njegov opis je toliko živ i stvaran, da bi svako poverovao da je on lično posetio to ostrvo. A nije.

Kaži mi, kaži, kako da te zovem...

Znate čega ima baš baš dosta na Madagaskaru? Onih životinja kojih baš nigde drugde nema, a imaju rep "na pruge" i zovu se lemuri. A znate čega baš nema? Niti jednog jedinog primerka? Slonova! Nema ni medveda, ni lavova, a ako meštane pitate kakvog je ukusa kamila, verovatno bi pobegli vrišteći jer bi pomislili da ste perverznjak.

Ukratko, Marko Polo je lupetao! Zapravo, pobrkao je opise Madagaskara i Mogadiša (grada u Somaliji), pa je tako nastalo i to izvrnuto ime...

Portugalac koji je, za razliku od Pola zaista posetio ostrvo – dva veka kasnije, pokušao je da ga nazove Sveti Lorens, ali bilo je prekasno. Polova greška se već ustalila i čak i urođenici u čijem jeziku ne postoji "sk" kombinacija slova, nazivaju ga "Madagasikara", kada ga ne nazivaju "Ovo ovde" ili "Sve ovo".

Solomonova ostrva – Stvarno su mislili da su to rudnici kralja Solomona

Kralj Solomon bio je biblijski kralj Izraela poznat po mudrosti, neobičnoj želji da preseca bebe i po toni zlata koje je posedovao. Verovatno ste čuli za termin "rudnici kralja Solomona", posebno zbog romana iz 19. veka koji je popularizovao ideju da negde tamo postoje misteriozni rudnici u kojima njegovo ogromno bogatstvo čuči i sakuplja prašinu i izaziva nezaustavljive lovce na blago... Generacije i generacije ljudi luta po Izraelu i ne uspeva da pronađe ništa, pa traže još malo, malo dalje. Koliko dalje pitate se?

Kaži mi, kaži, kako da te zovem...

Kako bi bilo da pokušaju negde istočno od Australije, iliti 15.000km dalje od Izraela?

Na tu ideju se došlo u 16. veku, kada je Pedro Sarmijento de Gamboa, Španac u Peruu, postao fasciniran Inkama. On se strmoglavio u svet njihove istorije i bogatih legendi, ali nije mogao da veruje da su ti urođenici uspeli da izgrade tako napredno i civilizovano društvo, jer je bio rasista... Pa je pretpostavio da su Inke zapravo došle u Ameriku iz mitske zemlje Terra Australis Incognita, koja postoji negde u južnoj hemisferi i koja se sad zove – pogodite – Australija.

Drugi su spekulisali da se Ofir, mesto koje se pominje kao skrovište Solomonovog blaga, nalazi takođe tu negde. Istraživači su plovili zapadno od Perua preko dva meseca, dok su ih ubijali u pojam ludi vetrovi i dok se nisu zasutavili na nekom ostrvu severoistočno od Australije. Pronašli su tačno NIJEDNU gomilicu zlata, ali njihova ekspedicija postala je tako popularna da su svi počeli ostrva da zovu Solomonovim... Ostalo je istorija.

Venecuela – Nazvana po Veneciji, iz potpuno glupavih razloga

Venecija je poznata kao grad koji tone, grad u kome turisti slikaju previše grozomornih selfija dok u pozadini iziritirani gondolijeri pokazuju srednji prst. Ipak, više od jednog milenijuma, Venecija je bila jedan od najmoćnijih gradova na planeti.

Republika Venecija je doživljavala prve trenutke pada negde u vreme Kolumbovog isplovljavanja, ali svetske velesile ne mogu izbledeti preko noći, pa se može reći da je i tada bila impresivno mesto. Ipak, slavu je počelo da joj krade otkriće Novog sveta – mitska zemlja, gradovi puni srebra i zlata, golih žena... Dobro, preterasno. U svakom slučaju, Kristofer je čak rekao da je na vrhu Južne Amerike pronašao biblijski Raj.

Kaži mi, kaži, kako da te zovem...

Elem, trojica istraživača dospeli su na tu tačku nedugo posle Kolumba i famozni raj ocenili su jednim neubedljivim - "meh". Kada su se Alonso de Oheda, Amerigo Vespuči i Huan de la Koza iskrcali na neka ostrva oko zemlje koju je Kolumbo opisao, nisu uspeli da pronađu ništa toliko rajski i oduševljavajuće. Ipak, pronašli su mnoštvo urođenika koji su živeli u kućicama na vodi.

Jednom prilikom uspeli su da naprave pauzu od izbegavanja otrovnih strela i kazana sa šargarepama i lukom koji su samo čekali ljudsko mesište, onda su seli, razmislili i rekli da ih to mesto baš podseća na Veneciju. Zato su to mesto nazvali Venecijola, mala Venecija, i ime je preživelo do dana današnjeg, doduše malo preuređeno.

Dobro, možda ih je malo drmala nostalgija, pošto su rešili da se vrate u Evropu čim su to izgovorili. Takođe, vratili su se sa džepovima punim smaragda, pa su verovatno još lepše priče pričali devojčicama koje su ih zasipale pažnjom kao internacionalno poznate istraživače. Ipak, kako je neko jedan od najvećih i najnaprednijih gradova tog doba uspeo da uporedi sa sirotim kućicama navodnih kanibala – do te mere je nejasno da je logično pitati se da li su ovi moreplovci patili od amnezije ili demencije.

Amerika – Ime dobila po... pa, to je komplikovano

Svi mi dobro znamo da je gorepomenuti Kolumbo otkrio Ameriku. Ali zašto se Amerika zove Amerika, dok je Kolumbo završio sa zemljom u Južnoj Americi koja je poznata po građanskim neredima, narko kartelima i Šakiri?

Pa, verovatno ste načuli da je to sve zbog onog Ameriga Vespučija, Italijana koji je nažvrljao nekoliko pisama tvrdeći da je on dotakao tlo novog kontinenta godinu dana pre Kolumba. Ta pisma dospela su 1507. godine na sto Martina Valdzemilera, nemačkog kartografa, koji je prvi novootkrivenu zemlju nazvao Amerika.

Kaži mi, kaži, kako da te zovem...

Dobro, zvuči logično, osim činjenice da postoji teorija da su ta pisma falsifikati, tj. da je Vespuči bio renesansni Tomas Edison (iliti lažljivac koji otima zasluge za tuđe uspehe). Po svemu sudeći, čak je i Valdzemiler imao sumnje o autentičnosti pisama i priče, pošto je iz kasnijih mapa uklonio sve reference o Americi. Međutim, bilo je prekasno i već su svi kartografi usvojili prvo ime.

Međutim, sve se komplikuje! Drugi teoretičari tvrde da je reč "Amerika" korišćena i pre nego što je Valdzemiler zalepio na mapu, tj. da je on samo pretpostavio da naziv potiče od Vespučijevog imena. Ta teorija nalaže da naziv potiče od Amerrique, indijanskog plemena iz Nikaragve koje su i Kolumbo i Vespuči porob... ovaj, posetili. Neki čak misle i da je Vespuči promenio svoje ime iz Alberiko u Amerigo, kako bi zvučalo nalik nazivu Novog sveta...

Čekajte, postoji još jedna teorija! Kažu da Amerika potiče od Ričarda Amerikea, biznismena iz 15. veka koji nije otkio ama baš ništa, mada jeste dao brdo novca drugim ljudima da istražuju u njegovo ime. Rekli bi zli jezici da je to baš valjano tumačenje moderne Amerike.