Урнебесна историја назива држава

Сваки пут кад размишљате о називима држава... Добро, будимо искрени: мало људи размишља о томе. Само претпостављају да свако место има свој назив јер _____ (убаците било који досадни разлог који сте преспавали на часу географије). Е, баш због тог спавања на часу (срам вас било!) ми ћемо вам представити пет најзанимљивијих прича о настанку назива држава.

Гренланд – Име створено да превари људе да обиђу ово место

Ако вас икада неко примора да осмислите име за новооткривену земљу (а не желите да будете препотентни кварњак и да је назовете по себи), наш савет је једноставан – назовите је по било чему што се тамо налази. Има много дрвећа? Дрвија је тренд име ове године. Окружени сте медведима убицама? Медубија ће бити изазов свим новим истраживачима!

Завртите глобус и видећете гомилу назива који су баш тако настали. А онда ћете видети Гренланд па ћете се запитати како ли је, забога, неко огромном прљавом леденом брегу дао назив ЗЕЛЕНА ЗЕМЉА? Каква је то болесна шала?

Кажи ми, кажи, како да те зовем...

Гренланд дугује назив Ерику Торвалдсону, Викингу познатијем по имену Ерик Црвени (претпостављамо да његов надимак потиче по боји крви, јер само тако име Ерик може да звучи крволочније). Елем, Ерик је због неколико испада протеран на три године са Исланда. Кад кажемо неколико испада то значи да је убио од батина неке људе који су га замолили да им врати оно што је украо. Добри стари Ерик отишао је негде на север и дошао до велике, голе, залеђене земље на којој је провео, нагађамо, три најдосадније године живота.

Потом, када је одслужио казну као и сваки добри мали Викинг, Ерик се вратио по нека топлокрвна бића која би загрејала његову нову земљу. Проблем је настао онда када је покушао да убеди људе да је скроз кул живети на вр' леда. Онда се лукаво досетио да земљи да име Гренланд, јер ће сви пожелети да виде место са тако лепим називом. И успело је, у два наврата је одвео горе скоро 500 људи.

Мадагаскар – Марко Поло се збунио

Марко Поло (ако сте и тај час књавали), био је један од најпознатијих истраживача. Био је нешто мало у затвору у Ђенови, па је за то време забављао цимера Рустићела да Пизу причама о местима које је посетио током својих пустоловина. Све је то вредни Пиза записао!

Један од најзанимљивијих описа гласи "најплеменитије, прелепо острво и једно од највећих на свету, има га скоро 4.000 миља". Становници овог коралног острва су камиле, мада има и медведа и лавова, као и "више слонова него у било којој земљи на свету". Поло је ово фантастично место назвао "Мадагаскар" (Мадеигасцар), а његов опис је толико жив и стваран, да би свако поверовао да је он лично посетио то острво. А није.

Кажи ми, кажи, како да те зовем...

Знате чега има баш баш доста на Мадагаскару? Оних животиња којих баш нигде другде нема, а имају реп "на пруге" и зову се лемури. А знате чега баш нема? Нити једног јединог примерка? Слонова! Нема ни медведа, ни лавова, а ако мештане питате каквог је укуса камила, вероватно би побегли вриштећи јер би помислили да сте перверзњак.

Укратко, Марко Поло је лупетао! Заправо, побркао је описе Мадагаскара и Могадиша (града у Сомалији), па је тако настало и то изврнуто име...

Португалац који је, за разлику од Пола заиста посетио острво – два века касније, покушао је да га назове Свети Лоренс, али било је прекасно. Полова грешка се већ усталила и чак и урођеници у чијем језику не постоји "ск" комбинација слова, називају га "Мадагасикара", када га не називају "Ово овде" или "Све ово".

Соломонова острва – Стварно су мислили да су то рудници краља Соломона

Краљ Соломон био је библијски краљ Израела познат по мудрости, необичној жељи да пресеца бебе и по тони злата које је поседовао. Вероватно сте чули за термин "рудници краља Соломона", посебно због романа из 19. века који је популаризовао идеју да негде тамо постоје мистериозни рудници у којима његово огромно богатство чучи и сакупља прашину и изазива незаустављиве ловце на благо... Генерације и генерације људи лута по Израелу и не успева да пронађе ништа, па траже још мало, мало даље. Колико даље питате се?

Кажи ми, кажи, како да те зовем...

Како би било да покушају негде источно од Аустралије, илити 15.000км даље од Израела?

На ту идеју се дошло у 16. веку, када је Педро Сармијенто де Гамбоа, Шпанац у Перуу, постао фасциниран Инкама. Он се стрмоглавио у свет њихове историје и богатих легенди, али није могао да верује да су ти урођеници успели да изграде тако напредно и цивилизовано друштво, јер је био расиста... Па је претпоставио да су Инке заправо дошле у Америку из митске земље Terra Аустралис Инцогнита, која постоји негде у јужној хемисфери и која се сад зове – погодите – Аустралија.

Други су спекулисали да се Офир, место које се помиње као скровиште Соломоновог блага, налази такође ту негде. Истраживачи су пловили западно од Перуа преко два месеца, док су их убијали у појам луди ветрови и док се нису засутавили на неком острву североисточно од Аустралије. Пронашли су тачно НИЈЕДНУ гомилицу злата, али њихова експедиција постала је тако популарна да су сви почели острва да зову Соломоновим... Остало је историја.

Венецуела – Названа по Венецији, из потпуно глупавих разлога

Венеција је позната као град који тоне, град у коме туристи сликају превише грозоморних селфија док у позадини изиритирани гондолијери показују средњи прст. Ипак, више од једног миленијума, Венеција је била један од најмоћнијих градова на планети.

Република Венеција је доживљавала прве тренутке пада негде у време Колумбовог испловљавања, али светске велесиле не могу избледети преко ноћи, па се може рећи да је и тада била импресивно место. Ипак, славу је почело да јој краде откриће Новог света – митска земља, градови пуни сребра и злата, голих жена... Добро, претерасно. У сваком случају, Кристофер је чак рекао да је на врху Јужне Америке пронашао библијски Рај.

Кажи ми, кажи, како да те зовем...

Елем, тројица истраживача доспели су на ту тачку недуго после Колумба и фамозни рај оценили су једним неубедљивим - "мех". Када су се Алонсо де Охеда, Америго Веспучи и Хуан де ла Коза искрцали на нека острва око земље коју је Колумбо описао, нису успели да пронађу ништа толико рајски и одушевљавајуће. Ипак, пронашли су мноштво урођеника који су живели у кућицама на води.

Једном приликом успели су да направе паузу од избегавања отровних стрела и казана са шаргарепама и луком који су само чекали људско месиште, онда су сели, размислили и рекли да их то место баш подсећа на Венецију. Зато су то место назвали Венецијола, мала Венеција, и име је преживело до дана данашњег, додуше мало преуређено.

Добро, можда их је мало дрмала носталгија, пошто су решили да се врате у Европу чим су то изговорили. Такође, вратили су се са џеповима пуним смарагда, па су вероватно још лепше приче причали девојчицама које су их засипале пажњом као интернационално познате истраживаче. Ипак, како је неко један од највећих и најнапреднијих градова тог доба успео да упореди са сиротим кућицама наводних канибала – до те мере је нејасно да је логично питати се да ли су ови морепловци патили од амнезије или деменције.

Америка – Име добила по... па, то је компликовано

Сви ми добро знамо да је горепоменути Колумбо открио Америку. Али зашто се Америка зове Америка, док је Колумбо завршио са земљом у Јужној Америци која је позната по грађанским нередима, нарко картелима и Шакири?

Па, вероватно сте начули да је то све због оног Америга Веспучија, Италијана који је нажврљао неколико писама тврдећи да је он дотакао тло новог континента годину дана пре Колумба. Та писма доспела су 1507. године на сто Мартина Валдземилера, немачког картографа, који је први новооткривену земљу назвао Америка.

Кажи ми, кажи, како да те зовем...

Добро, звучи логично, осим чињенице да постоји теорија да су та писма фалсификати, тј. да је Веспучи био ренесансни Томас Едисон (илити лажљивац који отима заслуге за туђе успехе). По свему судећи, чак је и Валдземилер имао сумње о аутентичности писама и приче, пошто је из каснијих мапа уклонио све референце о Америци. Међутим, било је прекасно и већ су сви картографи усвојили прво име.

Међутим, све се компликује! Други теоретичари тврде да је реч "Америка" коришћена и пре него што је Валдземилер залепио на мапу, тј. да је он само претпоставио да назив потиче од Веспучијевог имена. Та теорија налаже да назив потиче од Amerrique, индијанског племена из Никарагве које су и Колумбо и Веспучи пороб... овај, посетили. Неки чак мисле и да је Веспучи променио своје име из Алберико у Америго, како би звучало налик називу Новог света...

Чекајте, постоји још једна теорија! Кажу да Америка потиче од Ричарда Америкеа, бизнисмена из 15. века који није откио ама баш ништа, мада јесте дао брдо новца другим људима да истражују у његово име. Рекли би зли језици да је то баш ваљано тумачење модерне Америке.