Varufakis: Plate i penzije prioritet, pa onda otplata duga
ATINA - Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je da se nada da će njegova zemlja idućeg meseca uspeti da otplati dugovanja kreditorima i da isplati plate i penzije u javnom sektoru, ali da će, ukoliko bude primorana da bira, izabrati isplatu plata i penzija.
Vlada premijera Aleksisa Ciprasa došla je na vlast u januaru zahvaljujući obećanju da će prekinuti višegodišnju budžetsku štednju koju su zahtevali međunarodni kreditori, a koja je pogoršala ionako duboku recesiju, nezaposlenost i siromaštvo u Grčkoj.
Rezanje plata i penzija jedna je od "crvenih linija" koje je grčka vlada navela da neće preći u okviru pregovora sa kreditorima, koji od Atine zahtevaju sveobuhvatne reforme, uključujući smanjenje penzija i liberalizaciju tržišta rada.
Varufakis je za TV Star rekao da očekuje vrlo brzo postizanje sporazuma sa kreditorima.
"Mislim da smo veoma blizu, recimo da je to pitanje otprilike jedne sedmice", rekao je Varufakis. On je, međutim, dodao da će će biti odbijen bilo kakav kompromis koji bi vlada u Atini smatrala "neodrživim".
Grčka vlada gotovo četiri meseca sa svojim kreditorima, Evropskom unijom (EU) i Medunarodnim monetarnim fondom (MMF), pokušava da usaglasi sporazum vezan za reforme koje Grčka treba da sprovede kako bi joj bilo odblokirano 7,2 milijarde evra pomoći.
To je završni paket iz programa pomoći ukupne vrednosti 240 milijardi evra koji je pokrenut pre pet godina, nakon što se javni dug Grcke oteo kontroli.
Grčki ministar rada Panos Skurletis, takođe, veruje da će Atina uskoro postići sporazum sa EU i MMF, koji bi otključao preostalu tranšu kredita pomoći vrednu 7,2 milijarde evra.
"Postoji rok i to je 5. jun. Svima nam je jasno da će, ako do tada ne dođe do rešenja, situacija biti veoma teška", rekao je ministar. Grčka je ovog meseca otplatila kamate MMF-u ukupne vrednosti blizu milijardu evra, ali joj u narendom periodu dospevaju na naplatu i druga velika dugovanja, pa tako samo u junu, Grčka treba da plati MMF-u još 1,5 milijardi evra, a Evropskoj centralnoj banci tri milijarde evra u julu i avgustu.
Dnevno se ugasi 59 preduzeća
U Grčkoj se u proseku svakog radnog dana gasi 59 preduzeća što povlači 613 otkaza, a ekonomija dnevno gubi 22,3 miliona evra bruto domaćeg prozivoda, pokazuju podaci Grčke konfederacije trgovaca (ESEE), koja naglašava da je postizanje sporazuma sa kreditorima neophodnije nego ikada.
Konfederacija ističe da će biti potrebno 25 milijardi evra za pokretanje grčke ekonomije, kao i da će gubitke zabeležene u prvih pet meseci 2015. biti teško nadoknaditi u ostatku godine.
Prihodi od maloprodaje su za pet godina krize potonuli 26,2 odsto, a ukupne trgovine 37,1 odsto, uz pad prodaje automobila od 61,9 odsto, navodi ESEE. Likvidnost je postala nepoznat termin, a komercijalne banke svakog dana odbijaju 95 odsto zahteva za kredite, pri čemu tek jedno od 10 preduzeća uopšte pokušava da zatraži zajam od četiri najveće banke u zemlji.
"Konačni sporazum sa kreditorima, čak i osrednjeg kvaliteta, omogućio bi grčkoj privredi da profunkcioniše u ostatku 2015. Sve je manje vremena, a održiv dogovor s kreditorima direktno je povezan s mogućnošću zemlje da obezbedi likvidnost iz evropskih finansijskih instrumenata", dodaje konfederacija.
U Grčkoj je juče, posle tromesečnog odlaganja, otvorena onlajn platforma za prijavu poreza na prihode ostvarene u 2014. Krajnji rok za prijavu je 30. jun, a rok za uplatu prve tranše poreskih dugovanja je poslednji dan jula. Međutim, zbog odlaganja otvaranja sajta, po svoj prilici će rokovi za prijavu biti produženi, pišu grčki mediji, dodajući da je malo verovatno da će poreski obveznici uspeti da predaju prijave za svega 45 dana.
Uobičajena praksa je da grčki poreski obveznici plaćaju poreze u tri tranše (u julu, septembru i novembru), iako mnogi od njih biraju plan plaćanja koji omogućava otplatu na 12 mesečnih rata.
Uprkos izveštajima da vlada razmatra značajne olakšice za poreske obveznike koji ukupne poreze plate do jula, u vidu popusta od 10 do 15 odsto na ukupnu sumu, Ministarstvo finansija je odlučilo da će taj popust iznositi svega dva odsto, tek nešto više od prošlogodišnjih 1,5 odsto.
