Варуфакис: Плате и пензије приоритет, па онда отплата дуга
АТИНА - Грчки министар финансија Јанис Варуфакис изјавио је да се нада да ће његова земља идућег месеца успети да отплати дуговања кредиторима и да исплати плате и пензије у јавном сектору, али да ће, уколико буде приморана да бира, изабрати исплату плата и пензија.
Влада премијера Алексиса Ципраса дошла је на власт у јануару захваљујући обећању да ће прекинути вишегодишњу буџетску штедњу коју су захтевали међународни кредитори, а која је погоршала ионако дубоку рецесију, незапосленост и сиромаштво у Грчкој.
Резање плата и пензија једна је од "црвених линија" које је грчка влада навела да неће прећи у оквиру преговора са кредиторима, који од Атине захтевају свеобухватне реформе, укључујући смањење пензија и либерализацију тржишта рада.
Варуфакис је за ТВ Стар рекао да очекује врло брзо постизање споразума са кредиторима.
"Мислим да смо веома близу, рецимо да је то питање отприлике једне седмице", рекао је Варуфакис. Он је, међутим, додао да ће ће бити одбијен било какав компромис који би влада у Атини сматрала "неодрживим".
Грчка влада готово четири месеца са својим кредиторима, Европском унијом (ЕУ) и Медународним монетарним фондом (MMF), покушава да усагласи споразум везан за реформе које Грчка треба да спроведе како би јој било одблокирано 7,2 милијарде евра помоћи.
То је завршни пакет из програма помоћи укупне вредности 240 милијарди евра који је покренут пре пет година, након што се јавни дуг Грцке отео контроли.
Грчки министар рада Панос Скурлетис, такође, верује да ће Атина ускоро постићи споразум са ЕУ и ММФ, који би откључао преосталу траншу кредита помоћи вредну 7,2 милијарде евра.
"Постоји рок и то је 5. јун. Свима нам је јасно да ће, ако до тада не дође до решења, ситуација бити веома тешка", рекао је министар. Грчка је овог месеца отплатила камате ММФ-у укупне вредности близу милијарду евра, али јој у нарендом периоду доспевају на наплату и друга велика дуговања, па тако само у јуну, Грчка треба да плати ММФ-у још 1,5 милијарди евра, а Европској централној банци три милијарде евра у јулу и августу.
Дневно се угаси 59 предузећа
У Грчкој се у просеку сваког радног дана гаси 59 предузећа што повлачи 613 отказа, а економија дневно губи 22,3 милиона евра бруто домаћег прозивода, показују подаци Грчке конфедерације трговаца (ЕСЕЕ), која наглашава да је постизање споразума са кредиторима неопходније него икада.
Конфедерација истиче да ће бити потребно 25 милијарди евра за покретање грчке економије, као и да ће губитке забележене у првих пет месеци 2015. бити тешко надокнадити у остатку године.
Приходи од малопродаје су за пет година кризе потонули 26,2 одсто, а укупне трговине 37,1 одсто, уз пад продаје аутомобила од 61,9 одсто, наводи ЕСЕЕ. Ликвидност је постала непознат термин, а комерцијалне банке сваког дана одбијају 95 одсто захтева за кредите, при чему тек једно од 10 предузећа уопште покушава да затражи зајам од четири највеће банке у земљи.
"Коначни споразум са кредиторима, чак и осредњег квалитета, омогућио би грчкој привреди да профункционише у остатку 2015. Све је мање времена, а одржив договор с кредиторима директно је повезан с могућношћу земље да обезбеди ликвидност из европских финансијских инструмената", додаје конфедерација.
У Грчкој је јуче, после тромесечног одлагања, отворена онлајн платформа за пријаву пореза на приходе остварене у 2014. Крајњи рок за пријаву је 30. јун, а рок за уплату прве транше пореских дуговања је последњи дан јула. Међутим, због одлагања отварања сајта, по свој прилици ће рокови за пријаву бити продужени, пишу грчки медији, додајући да је мало вероватно да ће порески обвезници успети да предају пријаве за свега 45 дана.
Уобичајена пракса је да грчки порески обвезници плаћају порезе у три транше (у јулу, септембру и новембру), иако многи од њих бирају план плаћања који омогућава отплату на 12 месечних рата.
Упркос извештајима да влада разматра значајне олакшице за пореске обвезнике који укупне порезе плате до јула, у виду попуста од 10 до 15 одсто на укупну суму, Министарство финансија је одлучило да ће тај попуст износити свега два одсто, тек нешто више од прошлогодишњих 1,5 одсто.
