VELIKE REČI FJODORA DOSTOJEVSKOG: Oni koji umeju da govore, govore kratko!

Završio je vojnu školu, a već u 28. godini je uhapšen i osuđen na smrt zbog revolucionarnih aktivnosti protiv Cara Nikolaja I. Posle lažnog streljanja, Dostojevki je pomilovan i poslat u Sibir na prinudni rad. U tamošnjem zatvoru je proveo osam godina, a povećao mu se broj epileptičnih napada koje je imao i glavni lik iz njegove knjige "Idiot". Postavši ubeđeni hrišćanin i tako je pronašao nadu za povratak u normalan život - kao potporučnik je služio u današnjem Kazahstanu. Borbu sa konstantnom nemaštinom dodatno je otežao upadanjem u kockarske dugove. Iz tako burnog života, proizašle su genijalne reči...

• Kada je bogatstvo izgubljeno ništa nije izgubljeno, kada je zdravlje izgubljeno skoro sve je izgubljeno.
• Ako raj nije u tebi samom, nikad nećeš ući u njega.
• Pre nego što kažeš ljudima kako treba da žive, pokaži to na svom primeru.
• Oni koji umeju da govore, govore kratko.
• Nekoga je bolje imati među neprijateljima nego među prijateljima.
• Što je vlast veća, to je strašnija njena upotreba.
• Glupan koji je postao svestan da je glupan nije više glupan.
• Duša se leči vremenom provedenim sa decom.
• Sarkazam – posljednje utočište skromnih i čestitih ljudi u situacijama kada se privatnost njihovih duša nasilno napadne.
• Mnogo nesreće je došlo na ovaj svet usled nemarnosti i neizrečenih stvari.
• Postoje stvari kojih se čovek boji da ih kaže pa makar i samome sebi. Svaki pristojan čovek ima određeni broj tih stvari koje je sačuvao negdje u svojim mislima.
• Pravi džentlmen, makar izgubio sve što poseduje, ne sme pokazati emocije. Novac mora biti tako nisko na džentlmenovoj listi prioriteta da gotovo ne zaslužuje bilo kakav trud.
• Onaj koji nikad ne promeni svoje mišljenje voli samog sebe više nego li istinu.
• Lepota je misteriozna, ali i užasna. Božansko i đavolje se tu bore, a poprište borbe je ljudsko srce.
• Braćo, ne bojte se greha ljudskog, volite čoveka i u grehu njegovom.
• Do vlasti dolazi samo onaj ko se osmeli da se sagne i uzme je. Tu se traži jedno, samo jedno: treba se odvažiti!
• Rad je zadovoljstvo razuma a nerad je naslada mašte.