ВЕЛИКЕ РЕЧИ ФЈОДОРА ДОСТОЈЕВСКОГ: Они који умеју да говоре, говоре кратко!

Завршио је војну школу, а већ у 28. години је ухапшен и осуђен на смрт због револуционарних активности против Цара Николаја И. После лажног стрељања, Достојевки је помилован и послат у Сибир на принудни рад. У тамошњем затвору је провео осам година, а повећао му се број епилептичних напада које је имао и главни лик из његове књиге "Идиот". Поставши убеђени хришћанин и тако је пронашао наду за повратак у нормалан живот - као потпоручник је служио у данашњем Казахстану. Борбу са константном немаштином додатно је отежао упадањем у коцкарске дугове. Из тако бурног живота, произашле су генијалне речи...

• Када је богатство изгубљено ништа није изгубљено, када је здравље изгубљено скоро све је изгубљено.
• Ако рај није у теби самом, никад нећеш ући у њега.
• Пре него што кажеш људима како треба да живе, покажи то на свом примеру.
• Они који умеју да говоре, говоре кратко.
• Некога је боље имати међу непријатељима него међу пријатељима.
• Што је власт већа, то је страшнија њена употреба.
• Глупан који је постао свестан да је глупан није више глупан.
• Душа се лечи временом проведеним са децом.
• Сарказам – посљедње уточиште скромних и честитих људи у ситуацијама када се приватност њихових душа насилно нападне.
• Много несреће је дошло на овај свет услед немарности и неизречених ствари.
• Постоје ствари којих се човек боји да их каже па макар и самоме себи. Сваки пристојан човек има одређени број тих ствари које је сачувао негдје у својим мислима.
• Прави џентлмен, макар изгубио све што поседује, не сме показати емоције. Новац мора бити тако ниско на џентлменовој листи приоритета да готово не заслужује било какав труд.
• Онај који никад не промени своје мишљење воли самог себе више него ли истину.
• Лепота је мистериозна, али и ужасна. Божанско и ђавоље се ту боре, а поприште борбе је људско срце.
• Браћо, не бојте се греха људског, волите човека и у греху његовом.
• До власти долази само онај ко се осмели да се сагне и узме је. Ту се тражи једно, само једно: треба се одважити!
• Рад је задовољство разума а нерад је наслада маште.