Vesić: Za pet meseci u Beogradu izdate 382 građevinske dozvole

“Na osnovu toga grad Beograd treba da naplati 2,641 milijardu dinara, a do sada je u budžet stiglo 1,200 milijardi dinara. Na žalost, do pre godinu, dve nije bilo kranova u Beogradu, koji su sada počeli da se pojavljuju. To još uvek nije dovoljno, ali smo na putu da postanemo grad kranova, a to onda znači nove stanove i nova radna mesta“, istakao je Vesić.

Govoreći o stanju u prigradskim opštinama gradski menadžer je naveo primer naselja Guberevac u opštini Sopot koji u 21 veku nema vodu i to pokazuje šta sve stanovnicima glavnog grada nedostaje.

“Pokretanjem radova na asfaltiranju i izgradnji vodovoda u ovoj opštini, pokazujemo da na isti način tretiramo centar grada i periferiju. Tako ćemo tokom ove godine u Altini uraditi fekalnu kanalizaciju kojom ćemo povezati osnovnu školu i vrtić. Kanalizacija je veliki problem, jer je trećina grada nema. Mi smo izgradnjom Fabrike vode Makiš dva obezbedili dovoljne količine vode, a ove godine godine kreće rekonstrukcija Makiša jedan. Jedan od velikih projekta u sledećoj godini biće izgradnja pet fabrika za preradu otpadnih voda, projekat koji može da bude vredan pola milijarde evra, koji će se finasirati kroz javno privatno partnerstvo“, rekao je Vesić i dodao da će se svi veliki projekti u Beogradu finasirati na taj način.

Nema investicija jer investitori nisu imali informacije o potencijalima za investiranje!

On je rekao da je danas raspisan oglas za podnošenje prijava za priznavanje kvalifikacija u projektu javno privatnog partnerstva Grada Beograda za pružanje usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada, a da će tokom sledeće nedelje takav oglas biti raspisan za pružanje usluga gradskog prevoza putnika.

“Ovaj projekat može biti vredan i do 300 miliona evra, a podrazumevaće, ne samo uređenje deponije Vinča u ekološkom smislu, već i preradu otpada, kao i proizvodnju struje iz njega. Time će se dobiti nekoliko stotina novih radnih mesta. Mi smo već počeli sa separacijom otpada, u gradu su se pojavili kontejneri za odlaganje stakla. Imamo nameru da podzemne kontejnere koje smo nasledili a koji ne funkcionišu dobro pretvorimo u kontejnere za separaciju otpada. Kako se odnosimo prema rekama pokazuje podatak da u Beogradu ima 106 ispusta kanalizacije u Savu i 120 u Dunav“, objasnio je Vesić.

Prema njegovim rečima, u Beogradu nema dovoljno investicija, između ostalog i zbog toga što investitori nisu imali informacije o potencijalima za investiranje u pojedinim opštinama.

“Naš cilj je da u svakoj od opština privučemo bar jednu investiciju u narednih nekoliko godina, kako što je slučaj u Obrenovcu. Beograd je do sada čekao da investicije same dođu, a to nije moguće ukoliko investitori ne znaju uslove za investiranje. U komunikaciji smo sa SIEPA-om i pripremili smo potencijale naših prigradskih opština, na taj način će Beograd prvi put imati šta da ponudi stranom investitoru“, naveo je Vesić.

Centar grada biće pešačka zona!

Govoreći o uređivanju grada gradski menadžer je naglasio da Grad i pored štednje na koju je bio prinuđen zbog nasleđenih dugova radi sve kako bi grad izgledao lepše i uređenije. U saradnji sa odgvornim kompanijama renoviraju se fasade i parkovi a dobar primer je uređenje Cvetnog trga, za koji je sa kompanijom Deleze potpisan ugovor.

“Pokrenućemo čitav niz akcija u kojima ćemo kompanijama ponuditi da učestvuju u finasiranju, kao što je Fond za mlade talente koji kreće od 1. januara. Isto tako pozvaćemo odgovorne kompanije da učestvuju u održavanju spomenika kulture u glavnom gradu, a na njima će biti postavljena tabla sa imenom donatora. Na taj način ćemo obnoviti ideju zadužbinarstva koje gotovo i da nema, a to je praksa na zapadu“, rekao je Vesić.
On je najavio i da se počelo sa uređenjem i pretvaranjem centra grada u pešačku zonu, a krenulo se od tendera za uređenje tri trga.

“Kompletan centar grada između Zelenog venca, Braće Jugovića, Pariske i Trga republike u narednih četiri do pet godina biće pretvoren u pešačku zonu. Time će Beograd početi da liči na velike evropske gradove i privlačiće više turista. Građani će moći već naredne godine da iznajme bicikle i da ih voze u centru grada, što je deo realizacije projekta “IME – Identitet, Mobilnost, Ekologija'“.

Vesić je naglasio da će u buduće sve veći broj ulica u gradu dobiti nazive po važnim ljudima koji su učinili nešto za naš grad. To neće biti samo političari i istorijske ličnosti, već ljudi koji su zadužili grad, kao što su pisci, sportisti, novinari.

“Sve sugestije i inicijative građana biće razmotrene i prihvaćene, kao što je inicijativa za Ulicu Vlade Divljana“, zaključio je Vesić i dodao da će posebna pažnja biti posvećena zaštiti spomenika od krađe i uništavanja.