Весић: За пет месеци у Београду издате 382 грађевинске дозволе

“На основу тога град Београд треба да наплати 2,641 милијарду динара, а до сада је у буџет стигло 1,200 милијарди динара. На жалост, до пре годину, две није било кранова у Београду, који су сада почели да се појављују. То још увек није довољно, али смо на путу да постанемо град кранова, а то онда значи нове станове и нова радна места“, истакао је Весић.

Говорећи о стању у приградским општинама градски менаџер је навео пример насеља Губеревац у општини Сопот који у 21 веку нема воду и то показује шта све становницима главног града недостаје.

“Покретањем радова на асфалтирању и изградњи водовода у овој општини, показујемо да на исти начин третирамо центар града и периферију. Тако ћемо током ове године у Алтини урадити фекалну канализацију којом ћемо повезати основну школу и вртић. Канализација је велики проблем, јер је трећина града нема. Ми смо изградњом Фабрике воде Макиш два обезбедили довољне количине воде, а ове године године креће реконструкција Макиша један. Један од великих пројекта у следећој години биће изградња пет фабрика за прераду отпадних вода, пројекат који може да буде вредан пола милијарде евра, који ће се финасирати кроз јавно приватно партнерство“, рекао је Весић и додао да ће се сви велики пројекти у Београду финасирати на тај начин.

Нема инвестиција јер инвеститори нису имали информације о потенцијалима за инвестирање!

Он је рекао да је данас расписан оглас за подношење пријава за признавање квалификација у пројекту јавно приватног партнерства Града Београда за пружање услуга третмана и одлагања комуналног отпада, а да ће током следеће недеље такав оглас бити расписан за пружање услуга градског превоза путника.

“Овај пројекат може бити вредан и до 300 милиона евра, а подразумеваће, не само уређење депоније Винча у еколошком смислу, већ и прераду отпада, као и производњу струје из њега. Тиме ће се добити неколико стотина нових радних места. Ми смо већ почели са сепарацијом отпада, у граду су се појавили контејнери за одлагање стакла. Имамо намеру да подземне контејнере које смо наследили а који не функционишу добро претворимо у контејнере за сепарацију отпада. Како се односимо према рекама показује податак да у Београду има 106 испуста канализације у Саву и 120 у Дунав“, објаснио је Весић.

Према његовим речима, у Београду нема довољно инвестиција, између осталог и због тога што инвеститори нису имали информације о потенцијалима за инвестирање у појединим општинама.

“Наш циљ је да у свакој од општина привучемо бар једну инвестицију у наредних неколико година, како што је случај у Обреновцу. Београд је до сада чекао да инвестиције саме дођу, а то није могуће уколико инвеститори не знају услове за инвестирање. У комуникацији смо са СИЕПА-ом и припремили смо потенцијале наших приградских општина, на тај начин ће Београд први пут имати шта да понуди страном инвеститору“, навео је Весић.

Центар града биће пешачка зона!

Говорећи о уређивању града градски менаџер је нагласио да Град и поред штедње на коју је био принуђен због наслеђених дугова ради све како би град изгледао лепше и уређеније. У сарадњи са одгворним компанијама реновирају се фасаде и паркови а добар пример је уређење Цветног трга, за који је са компанијом Делезе потписан уговор.

“Покренућемо читав низ акција у којима ћемо компанијама понудити да учествују у финасирању, као што је Фонд за младе таленте који креће од 1. јануара. Исто тако позваћемо одговорне компаније да учествују у одржавању споменика културе у главном граду, а на њима ће бити постављена табла са именом донатора. На тај начин ћемо обновити идеју задужбинарства које готово и да нема, а то је пракса на западу“, рекао је Весић.
Он је најавио и да се почело са уређењем и претварањем центра града у пешачку зону, а кренуло се од тендера за уређење три трга.

“Комплетан центар града између Зеленог венца, Браће Југовића, Париске и Трга републике у наредних четири до пет година биће претворен у пешачку зону. Тиме ће Београд почети да личи на велике европске градове и привлачиће више туриста. Грађани ће моћи већ наредне године да изнајме бицикле и да их возе у центру града, што је део реализације пројекта “ИМЕ – Идентитет, Мобилност, Екологија'“.

Весић је нагласио да ће у будуће све већи број улица у граду добити називе по важним људима који су учинили нешто за наш град. То неће бити само политичари и историјске личности, већ људи који су задужили град, као што су писци, спортисти, новинари.

“Све сугестије и иницијативе грађана биће размотрене и прихваћене, као што је иницијатива за Улицу Владе Дивљана“, закључио је Весић и додао да ће посебна пажња бити посвећена заштити споменика од крађе и уништавања.