Za evrom niko neće plakati, osim Nemačke
Raspad evrozone nije nikada bio bliži, ocenjuje The Wall Street Journal i navodi da je evro pao na najniži nivo prema dolaru u poslednjih devet godina.
Prošla godina trebala je biti godina izlaska iz dužničke krize i očekivalo se vraćanje privrednog rasta na zdrave osnove. Ipak, nije sve išlo po planu, pa WSJ pita šta je krenulo naopako. Kao jedan od faktora naveden je uticaj usporenog privrednog rasta u Kini i drugim zemljama u razvoju. Tu je i ukrajinska kriza kao i sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji, kao i uzvratne mere Moskve.
Američki list navodi da su se sankcije naročito loše odrazile na Nemačku. I Reuters navodi da agresivno rezanje cena robe i usluga nije uspelo trgnuti ekonomiju evrozone u poslednjem kvartalu minule godine.
- Evrozona će na 2014. gledati kao na godinu u kojoj je recesija izbegnuta na granici statističke greške. Naše istraživanje sugeriše da nema garancije da u 2015. ne vidimo dalje ekonomsko i finansijsko poniranje, izjavio je Kris Vilijamson, glavni ekonomista Markita, za Reuters.
Iz svih pokazatelja jasno je da evrozona ima puno problema. Ipak, je li zaista na pomolu raspad evrozone?
- Mislim da je možda preterano konstatovati da bi se evrozona mogla tako brzo raspasti. Ona će se, verovatno, rastakati postupno, pri čemu će definitivnu odluku o tome doneti tri zemlje, pre svih Nemačka, a potom Francuska i Italija, odgovorio je dr. Drago Jakovčević, redovni profesor s Katedre za finansije Ekonomskog fakulteta.
- Od ove tri zemlje samo Nemačka ima koristi od evrozone jer jedino ona ima ekonomski prosperitet. Sve druge zemlje, uključujući i države periferije, beleže stagnaciju ili negativne stope rasta. Tome svakako doprinosi i poslednje krizno žarište Rusija/Ukrajina jer ne treba smetnuti s uma da rusko tržište pokriva velikim delom izvoz Nemačke. Pri tome recipročne sankcije, odnosno Putinova zabrana uvoza iz te zemlje, može značajno poremetiti ili usporiti tempo privrednog rasta Nemačke, dodaje Jakovčević.
Profesor ukazuje kako, s druge strane, i sama Rusija zbog drastičnog pada cena nafte ne može više apsorbovati onu količinu i vrednost izvoza koju je to tržište moglo apsorbovati u godinama pre krize, prenosi economy.rs.
- Pogodnosti koje bi sve zemlje evrozone mogle iskoristiti razvijajući se na niskoj ceni energenata mogle bi se istopiti zbog ruskih problema, kao i usporavanja privrednog rasta Kine, zaključio je dr. Jakovčević.
Pročitajte i: Prognoza za 2017. : evro = dolar
