За евром нико неће плакати, осим Немачке
Распад еврозоне није никада био ближи, оцењује The Wall Стреет Јоурнал и наводи да је евро пао на најнижи ниво према долару у последњих девет година.
Прошла година требала је бити година изласка из дужничке кризе и очекивало се враћање привредног раста на здраве основе. Ипак, није све ишло по плану, па WSJ пита шта је кренуло наопако. Као један од фактора наведен је утицај успореног привредног раста у Кини и другим земљама у развоју. Ту је и украјинска криза као и санкције које је Европска унија увела Русији, као и узвратне мере Москве.
Амерички лист наводи да су се санкције нарочито лоше одразиле на Немачку. И Реутерс наводи да агресивно резање цена робе и услуга није успело тргнути економију еврозоне у последњем кварталу минуле године.
- Еврозона ће на 2014. гледати као на годину у којој је рецесија избегнута на граници статистичке грешке. Наше истраживање сугерише да нема гаранције да у 2015. не видимо даље економско и финансијско понирање, изјавио је Крис Вилијамсон, главни економиста Маркита, за Реутерс.
Из свих показатеља јасно је да еврозона има пуно проблема. Ипак, је ли заиста на помолу распад еврозоне?
- Мислим да је можда претерано констатовати да би се еврозона могла тако брзо распасти. Она ће се, вероватно, растакати поступно, при чему ће дефинитивну одлуку о томе донети три земље, пре свих Немачка, а потом Француска и Италија, одговорио је др. Драго Јаковчевић, редовни професор с Катедре за финансије Економског факултета.
- Од ове три земље само Немачка има користи од еврозоне јер једино она има економски просперитет. Све друге земље, укључујући и државе периферије, бележе стагнацију или негативне стопе раста. Томе свакако доприноси и последње кризно жариште Русија/Украјина јер не треба сметнути с ума да руско тржиште покрива великим делом извоз Немачке. При томе реципрочне санкције, односно Путинова забрана увоза из те земље, може значајно пореметити или успорити темпо привредног раста Немачке, додаје Јаковчевић.
Професор указује како, с друге стране, и сама Русија због драстичног пада цена нафте не може више апсорбовати ону количину и вредност извоза коју је то тржиште могло апсорбовати у годинама пре кризе, преноси economy.rs.
- Погодности које би све земље еврозоне могле искористити развијајући се на ниској цени енергената могле би се истопити због руских проблема, као и успоравања привредног раста Кине, закључио је др. Јаковчевић.
Прочитајте и: Прогноза за 2017. : евро = долар